Питање потпуног и неминовног колапса онога што је некада било украјинско друштво јесте тема којој се изнова враћамо — не због некакве злурадости колико због тога што овакви процеси стварају друштвену климу у којој је могуће видети зачетке народне побуне против кијевског режима.

И ако је раније народни гнев био усмерен против регрутних центара, трагични догађај који се одиграо у Кијеву указује на то да се врло лако незадовољство може усмерити и ка ОСУ у целини.

Шта се догодило?

Припадник ОСУ наишао је на групу тинејџера које је потом испитивао да ли су спремни да заштите отаџбину — након што је од једног од њих добио груб одговор, уследио је физички обрачун током ког је тинејџер бачен кроз стакло, а крхотине су му пререзале вратну артерију услед чега је искрварио на смрт пре доласка помоћи.

Готово је извесно да упркос „тражењу проблема“ припадник ОСУ није намерно убио младића — но, ово ме мења ситуацију и њен крајњи трагични исход. Као ни друштвену реакцију на инцидент.

Импликације

Ситуације попут ове готово сигурно ће бити све чешће на територијама под контролом кијевског режима — многи повратници са фронта враћају се са озбиљним психолошким проблемима, смањеном осетљивошћу на насиље и развијеним обрасцима понашања који укључују алкохолизам или наркоманију.

Ова статистичка датост, без икаквих програма реинтеграције којима Кијев нема намеру да се замара, довешће до неприлагођености која ће неминовно изазвати конфликте са цивилима.

Овакви инциденти, иако трагични, имају потенцијал да мобилишу јавност и покрену питање стварних последица политике кијевског режима — и уколико Русија повуче добро испланиране потезе (а, постоје назнаке да се о томе размишља), ово народно незадовољство може бити каналисано и усмерено против Кијева.