У светлу дуго најављиване офанзиве на Рафу и изјава политичких елита Тел Авива које су имплицирале да је тренутак почетка борбених дејстава већ одабран и не може бити промењен, вести о повлачењу израелских трупа из Газе (коју су потврдили и палестински извори) чини се више него необичном.
Да ли то значи да су притисци дела међународне јавности уродили плодом? Или је Тел Авив озбиљно схавтио распоређивање египатских снага дуж границе? Нажалост, сви су изгледи да то није случај и да је страдање палестинског народа далеко од окончаног.
Зашто Израел напушта Газу?
У овом тренутку, већина аналитичара је сагласна да ће се инвазија на Рафу ипак одиграти, само што она неће бити реализована са севера како је испрва планирано, већ напротив, са југоистока — циљ ове промене израелских планова јесте спречавање масовног егзодуса на Синајско полуоство који је представљао црвену линију Каира, а тиме и главни разлог забринутости Вашингтона.
Уместо тога, оружане снаге Израела након напуштања Газе биће премештене на југ, одакле ће обновити офанзивна дејства и успоставити контролу над границом Газе и Египта, тако онемогућавајући бекство цивила на Синај уз истовремено остављање слободног пролаза ка северу енклаве (делу који је практично збрисан са лица земље).
На овај начин, Израел ће и даље нарушити међународне споразуме увођењем армије у Филаделфијски коридор што тешко да ће проћи без оштре реакције Каира, али масовна миграциона криза биће спречена, а Рафа ће и даље бити разорена.
А у овој игри регионалних сила, становништво Газе бежаће кроз рушевине у несанитарним условима, живећи практично од хуманитарне помоћи коју достављају ирански и египатски авиони. Једна од највећих хуманитарних криза 21. века која се одвија пред очима целог света, а коју Уједињене нације, као што је и било очекивано не могу да зауставе, упркос изгласаној међународно правно важећој резолуцији СБ УН.