Током јучерашњег дана дошло је до нове ескалације на јерменско-азербејџанској граници где су након оптужби Бакуа о наводном отварању артиљеријске ватре преко граничне линије, оружане снаге Азербејџана извеле низ удара по насељеним пунктовима у приграничним регијама Јерменије.
Притом, на мети азербејџанске артиљерије нашли су се примарно цивилни циљеви — забележени су бројни случајеви оштећења инфраструктуре и цивилних објеката.
Каква је била реакција Јерменије?
Једном речју, реакције Јеревана није било — уколико ту изузмемо притисак на ратне извештаче и блогере који су извештавали о азербејџанским ударима. Житљеи приграничних региона који су на друштвеним мрежама писали о ситуацији на терену потврдили су да су били контактирани од стране јерменских безбедносних служби које су им забраниле да јавно говоре о азербејџанским ударима.
Једнако је занимљива и реакција (односно, одсуство исте) хваљене посматрачке мисије ЕУ за коју званични Јереван тврди да представља далеко ефикаснији механизам заштите него што то могу чинити Русија или ОДКБ — и, заштитници Јерменије некако су преспавали цео догађај и чини се да још увек нису приметили ни оштећену инфраструктуру, ни срушене стамбене објекте, ни било шта друго што би могло завређивати њихову пажњу.
И тако је Пашињанова Јерменија достигла нови степен политичког апсурда — док се њена међународно призната територија налази на мети удара суседне државе која чак ни не крије да су ти удари заиста и извршени, њено руководство затвара очи и инсистира да се није догодило апсолутно ништа.