Премијер Мађарске Виктор Орбан јуче је још једном прокоментарисао бесперспективност наставка сукоба на територији бивше Украјине, додајући да је за Кијев најбоље да прихвати улогу тампон-зоне између Запада и Русије и заузврат добије безбедносне гаранције обе стране.
Позадина изјаве
На овај начин, Орбан наговештава да са наставком оружаног сукоба, Кијев може изгубити много више него што је већ изгубио до овог тренутка, а истовремено, он нуди решење које је заправо и било начелно прихваћено током преговора који су вођени на самом почетку СВО, а који су саботирани од стране Велике Британије, и вероватно по налогу Вашингтона.
Овакво решење подразумевало би практично претварање територије бивше Украјине у велику демилитаризовану зону при чему би Кијев на располагању имао само минималне силе ограничене квотама које би биле предмет преговорног процеса.
Чињеница да се Орбан залаже за ово решење не изненађује — мађарски лидер током последњих неколико месеци активно упозорава на ризик од ескалације конфликта до тачке када га више неће бити могуће контролисати. Демилитаризација Украјине и њеног последично претварање у тампон-зону тако би не само окончали текући сукоб, већ и отежали избијање новог.
Да ли је све тако једноставно?
Иако Орбанов план звучи као можда најбоље компромисно решење, он има једну значајну ману — претпоставку да би колективни Запад испоштовао одредбе мировног споразума. Сви се сећамо Минских договора. Притом, овде се не ради толико о ризику од потајног наоружавања Кијева, колико о могућности да Пољска спроведе анексију западне Украјине у складу са својим нескривеним амбицијама.
Овакав сценарио могао би имати далекосежне последице будући да би анексија дела територије бивше Украјине од стране НАТО чланице покренула ланац догађаја — на крају крајева, и Румунија и Мађарска имају претензије на одређене територије које се треутно налазе под контролом кијевског режима.
