Амбасадор Јерменије при ЕУ Тигран Балајан у паници се обратио Бриселу тврдећи да се Азербејџан припрема за нову агресију против Јерменије — и врло вероватно је у праву, само што су сви изгледи да то апсолутно никога у ЕУ посебно не занима.
О овом сценарију говорили су бројни аналитичари током претходних месеци, указујући на контрапродуктивна дејства Јеревана који је у потрази за неухватљивим миром прихватао све више и више уступака, истовремено уништавајући борбену готовост сопствене армије у покушају да се избави од „руског утицаја“, како у погледу технике, тако и у погледу проруских официра.
И сада се чини да је дошло време да се јерменске елите суоче са последицама својих одлука — нажалост, њихове погрешне процене и похлепне амбиције врло вероватно довешће до колапса јерменске државности и трагичног краја народа са хиљадугодишњом историјом.
О претњама Бакуа
Изненадна спознаја сопственог положаја (која је, судећи по досадашњем искуству привремена) за Јереван је дошла након обраћања посланика азербејџанског парламента Расима Мусабекова који је коментаришући одлучност грађана приграничних јерменских села да пруже отпор Азербејџану у случају инвазије поручио:
Наше специјалне јединице просто ће ући у ова села и сузбити сваки отпор. Настрадаће не само војници, већ и цивили. Приликом ликвидације оружаног отпора, неће бити могуће тачно рећи на којој ће се граници зауставити азербејџанске јединице.
И ово, нажалост, тешко да је празна претња — Јерменија нема нити политичку вољу, нити војну снагу да се одупре Азербејџану. Једино што Јерменији иде у прилог јесте (замрзнуто) чланство у ОДКБ и руска војна база на југу земље — последња нит о којој висе остаци јерменске државности.
А, према премијеру земље Николу Пашињану и његовим новим савезницима, у првом реду Емануелу Макрону, пресецање ове нити све је што дели Јерменију од светле европске будућности. Или пре, будућности као провинције Азербејџана.
