Пратећи извештавање западних медија о скорашњем терористичком нападу у Москви који је однео више од 180 живота, израња више него очигледан наратив који се као по команди шири медијским простором.
Овај наратив на првом месту се заснива на агресивном порицању умешаности Кијева и инсистирању на томе да иза напада стоји авганистански огранак Исламске државе. Такође, запад ”пере руке” од сопственог учешћа, тврдећи да је путем објава на низу амбасада посредно упозорио Москву на оно што ће уследити, али су се руске власти показале као некомпетентне да спрече трагедију упркос добронамерном упозорењу Запада.
Наравно, овоме морамо додати и наративе о некаквој страшној бруталности руских безбедносних снага које, истина, нису показале претерану нежност приликом задржавања терориста.
А иза ових медијских наратива видимо и нове информационе операције украјинског ЦИПСО — током јучерашњег дана, велики број људи у Русији добио је поруке на друштвеним мрежама са предлозима извршавања сличног масакра у замену за новчану накнаду. Ове поруке, међутим, написане су готово аматерски и прате форму у којој се пошаљилац представља као представник одређене дијаспоре са постсовјетског простора и предлаже удар на високо осетљив објекат (као што су, рецимо, вртићи) у замену за своту од два милиона рубљи.
Импликације
Почнимо од краја — јуче послате поруке, очигледно, немају за циљ да заиста доведу до новог напада. Масовно слање оваквих ”осетљивих” предлога огромном броју људи без икакве претходне припреме или провере спремности за такво деловање је нешто што не би учиниле ни потпуно аматерске илегалне групе. Стога, јасно је да се овде ради о покушајима провоцирања међуетничких тензија са циљем унутрашње дестабилизације Русије.
Говорећи о медијским наративима Запада, ситуација овде прилично је јасна — два основна циља која кампања покушава да постигне су заштита Кијева од руске одмазде, и замена теза која ће омогућити да се недужне жртве забораве и да се евентуално саосећање са руским народом које се могло појавити на Западу у светлу трагедије сасече (примера ради, упркос томе што је руска амбасада у Немачкој затворена, велики број Немаца јуче се скупио испред зграде, палећи свеће и остављајући цвеће).
Управо зато, теза о бруталности руских безбедњака стављена је у центар медијске пажње — овај ”скандал” за циљ има да потисне слике изрешетаних и закланих цивила које су терористи оставили да изгоре у запаљеној згради, заједно са рањенима и заробљеним. Овај наратив, практично, покушава да изазове симпатије према терористима.
С једне стране, овде можемо указати на типично лицимерје Запада који је очигледно заборавио на Гвантанамо и многе друге ”црне затворе” (Black Sites) у којима безбедносне службе држава чланица НАТО држе не само терористе, већ и политичке затворенике и узбуњиваче који су у неким случајевима мучени до смрти.
Но, из наше перспективе, далеко снажнији аргумент у овом погледу јесте да људи који су уз смех масакрирали више од 180 цивила укључујући ту и децу старости од 7, 8 и 12 година тешко да заслужују наше симпатије. Напротив, заслужују много више од шамара и једног одсеченог уха — уколико је то ”бруталност” с којима су суочени, пре треба похвалити толерантност и суздржаност руских безбедњака, посебно након објављених снимака масакра.
