Пише: Радомир Јеринић, уредник платформе Рог Слободе
Не бој се, а чувај се, стара је српска пословица коју је Његош понављао, и мишљења сам да је данас више него идеалан моменат да се управо тим речима позове на апел. Протест ће бити много мање опасан него што се у медијима спинује, али је ситуација далеко озбиљнија него што мислимо. Кад би свет било тако лако разумети, када би данашњица била јасна и логична као на први поглед, свет би био рајско место а не, позивајући се поново на великог Његоша, ужаса катедра.
Могућа улога лажне опозиције
Врло је могуће да ће у суботу лажна опозиција опет изазвати договорено перформанс насиље и дати повод да полиција разбије протесте.
Затим следи хапшење лидера лажне опозиције и пребацивање фокуса на захтев за њихово ослобађање. Томе се наравно људи неће масовно одазвати, али ће студентима бити украден шоу и биће померен циљ протеста.
Видећемо да ли ће ствари ићи у том правцу. Превише је индиција које на то указују.
Мила Пајић, ПСГ и државни удар
Ко након синоћњег асистирања режиму не схвати да читав НВО сектор, лешинари попут Еко Страже, Н1 и Нове С, грађанерски аналитичари и „новинари“, квази-опозиционари и студенти каријеристи пробрани у Утиску недеље – директно учествују у саботажи студентских протеста од првог дана, асистирају режиму својим манипулацијама од 5 динара упракованим у фолију добрих намера.
Студенти, режимска медијска машинерија вам је отворени непријатељ, и са њима вам је много здравији однос него са другом страном медијског дуопола – оном страном са којом кокетирате, мислите да су носилац пламена слободе у медијском мраку, користе вас као садржај истовремено знајући да ће се, као и увек, у ситуацијама када ствар измакне контроли, ставити у службу очувања актуелног поретка.
Држите се четири најоправданија захтева икада, не дозволите да вас убитачни тандем увуче у своју арену, јер ћете у тој борби бити сами. Они који вам говоре да сте страни агенти су манипулисани Информеровом пропагандом од 5 динара, а конформисти који вам вичу да сте ослободили свет су задојени пропагандом Јунајтед медије од 6 динара. Дакле, искључиво прича око надстрешнице, без заласка у либерална општа места као што су корупција, владавина права итд., СНС је тај терен докторирао и на том пољу доминира лажну опозицију већ 13 година.
Борите се за „мање ствари“, идите контра окупационог капитализма, гризите за Генералштаб, удружите се са радницима, борите се за материјална права (попут четвртог захтева). Урадите доста наизглед малих ствари, док још имате времена, јер се свему ближи крај – јер сте једини који подносе жртву, који ће жртву осетити на својој кожи губитком године, док вас околина због жеље да им решавате личне фрустрације гура у арену оних који на крви опстају и пружа начелну подршку да штрајкујете, блокирате, пешачите посматрајући вас као атракцију и карневал – док ће они отићи на посао, отићи у Макси и неће вам плаћати обнављивање године. Сами сте, али сте искрени.
Молба за одговорност
Апелујем овим путем на студентске организације да не стављају девојке у редарске колоне, посебно не у прве редове. Не смемо дозволити ситуацију да, у служби добијања одличног пропагандног материјала, неки млади људи буду жртвовани као пешадија за нечији интерес – јер онај чија би то идеја била, сигурно неће своју ћерку послати тамо.
Питање насиља
Насиље ће неизбежно наступити јер је сам контекст већ припремљен за њега. Неоправдано је, након што је створена атмосфера напетости, и кад је јавности дата лажна нада кроз политичке фразе “пумпај“ “немој да је неко спустио тензије“, упирати прстом у Вучића као главног кривца за све видове насиља. Уместо тога, неправедно је сваког насилника означити као „убачени елемент“, јер се заборавља да многи од њих представљају обесхрабрене и разочаране појединце који су, под утицајем социјалног и економског стреса, стигли до тачке када се акумулирана фрустрација мора испустити. Растућа напетост у друштву и необуздане емоције доводе до ситуације у којој се конфликти претварају у насилне изразе, а не у тек ситне инциденте контролисане спољним факторима.
Не треба имати илузије о томе да ће полиција показати милост или попустити у свом деловању. Лојалисти који подржавају Вучића нису ни навијачи, ни криминалци, већ су то припадници државних органа у униформи, који су спремни да бране власт, без обзира на то о којој власти се ради — било о Вучићевој или било којој другој. Када се таквим људима дају наредбе, они ће деловати без обзира на личне везе или емоције — били то чланови његове породице или други. Са друге стране, ако добију наредбе да делују на Косову, они ће и тамо извршити своје обавезе. Ово није ни добро ни лоше, већ је једноставно ствар реалности која се мора прихватити. Све ово представља елементарне чињенице које не можемо игнорисати.
У политици и друштву, као и у животу, постоји дубока синергија између личне и колективне одговорности. Чувајући себе, истовремено чуваш и своје ближње, а чувајући ближње, осигураваш и своје личне интересе. У овим турбулентним временима, важно је не дозволити да страх одређује наше поступке, али и да будемо свесни потребе за пажњом и предострожношћу у сваком кораку.
Промене које долазе неће бити тек обичне. То што се друштво сусреће са изазовима који неће нестати преко ноћи значи да сваки појединац има своју улогу у процесу транзиције. Истовремено, треба бити свестан да ће неке од тих промена имати дубоке последице на лични живот, што захтева посебну пажњу. Не смемо дозволити да страст и заблуде преузму контролу над нашим животима, јер је често самопроцену тешко обавити без јасног разматрања између манипулације и стварних потреба.
У сваком погледу, будућност је непредвидива, али такође и неизбежна, јер се природни токови догађаја не могу зауставити. У овим тренуцима треба препознати ко су они који носе највећу одговорност, али и свест о томе да сваки појединац доприноси већој целини. За све нас, који се налазимо пред изазовима које долазе, постоји свест да ће сутрашњи дани донети тежак тест за све, али и подсећање да у кризама највише значај имају они који су спремни да преузму одговорност и остану истрајни.
У овом озбиљном времену, где промена подразумева нове животне и политичке опције, само људи који су спремни да прихвате своје одговорности могу да издрже. Пре свега, отиђимо на молитву, послушајмо апел наше Цркве, јер без духовне снаге, никакав успех није могућ. Нека нам Бог буде у помоћи у сваком кораку и одржи нас на правом путу, како за себе, тако и за друге. Упамтите, сигурно сте манипулисани и жртва нечеије пропаганде, па нек је и ваша сопствена. Свет није оно што мишљасте, посебно онда када су људи који мисле у строгом дефициту. Не бој се, а чувај се.
Чувајући себе, чуваш брата свог, чувајући брата свог, чуваш себе. Не бој се, а чувај се.
Дан после свега
Шта ће бити дан након 15ог? Национално опредељени Срби ће се убити објашњавајући како ово није обојена револуција (елаборирајући ту тезу на потпуно погрешан начин – патриотским симболима и ћирилицом) иако сви већ знамо да то није случај, страствено ће нам трљати на нос како је ово ходочашће васколиког српства, како су студенти ослободиоци света и наследници Карађорђа – све то у маниру синдрома пробирања.
Грађанска Србија ће нам објашњавати како је протест латиничан, како је ово победа науке над затуцаним православљем и коначно суочавање са злочиначном прошлошћу Милошевићевог режима. Причаће нам како је ово доказ да љубав и ненасиље побеђују у крвавој политичкој арени, како је достојанствено дување у пиштаљку несавладив отпор, шаљући слике и телеграфе у „просвећен“ (наравно западни) свет – у најгорем цинкарошком маниру изношења прљавог веша.
И за крај, непокајана генерација пост-петооктобарског еха која би поново да буде млада и у моди, ће нас убеђивати како су деца, коју су гурнули у прве редове ради ресурса Фејсбук статус и лечења личних фрустрација скривајући се иза младалачког бунта, која имају иста тумачења света као они најлепша, најпаметнија, најбоља и свезуба, док су деца која имају супротне ставове, или их чак и немају – животиње, крезуби, недостојни живљења – све у Ћаци расистичком маниру грађанке елите. И на крају, шта је свима заједничко?
Заједничко је то што све три поменуте скупине одбијају да виде оно што је објектива, већ бирају да виде искључиво оно што им је идеолошки ближе, чему могу умирити савест за конформистичко бескомпромисно подржавање протеста (захтеви протеста су 101% легитимни). Протести нису Литије 2.0, али на њему су редовни људи који би то могли изнети. Протести нису пети октобар 2.0, иако постоје интересне групе и појединци који би то желели. Студенти нису у 100%-ом узорку најпаментији и најбољи на свету, иако је доста њих на исправним позицијама, неподложно манипулацијама. На протестима ћете наћи и највећег родољуба, и највећњг усташу, и најбољег човека и највећег преваранта, политичког генија и невероватно неподношљивог политичког тупавца.
Највише ми је жао што је у току рушење новог берлинског зида, док се ми понашамо као да је исти пао због нас. Том логиком, постоји оправдана брига да ће се он, као што се историја увек понавља, срушити на нас.
