Иако је светска јавност у овом тренутку више заинтересована за то налазе ли се стварно војници Северне Кореје у руском приграничју као што то тврде Кијев и колективни Запад, Вашингтон и његови сателити у азијско-тихоокеанском региону поново подижу тензије далеко ближе Пјонгјангу — у ваздушном простору Јужне Кореје.
Крајем октобра и почетком новембра, дуж севернокорејских граница одржале су се две велике војне вежбе — прва од њих под називом Freedom Flag била је трилатерална операција увежбавања садејства конвенционалне и беспилотне авијације коју су реализовале ваздушне снаге Јужне Кореје, САД и Аустралије, а практично још пре него што су се планиране активности завршиле, у регион су стигли и јапански авиони који су деловали дуж граница Северне Кореје, пратећи амерички стратешки бомбардер B-1B.
Појављивање америчке летилице која у ескадрили САД игра улогу носача нуклеарног наоружања, као и демонстративни летови америчких и јужнокорејских ловаца недалеко од граничне линије несумњиво су представљали демонстрацију силе и одговор на лансирање севернокорејске интерконтиненталне балистичке ракете Хвасонг-19 током трајања вежбе Freedom Flag.
Позадина догађаја
Имајући на опште тенденције континуираног погоршања војно-политичке ситуације не само на Корејском полуострву, већ и у азијско-тихоокеанском региону шире, овај раст интензитета војних активности свих укључених страна тешко да представља изузетак и пре се може карактеристичним за тренутну ситуацију у регији.
Ради се само о још једној потврди чињенице да Вашингтон и његови сателити не планирају да одустану од политике притисака и спутавања усмерене не само против Пјонгјанга, већ и његовог најближег стратешког савезника који, упркос скорашњем интензивирању сарадње са Москвом, ипак и даље остаје Пекинг. С друге стране, Северна Кореја је лансирањем можда и најмодерније и несумњиво најмоћније балистичке ракете у свом арсеналу још једном показала да је спремна да одговори на све провокације, и да неће дозволити да се с њом разговара са позиције силе.
Истовремено, све ово не значи да експлозију регионалног сукоба можемо очекивати у наредним данима или месецима — у протеклих скоро две године ситуација у азијско-тихоокеанском региону више пута се налазила на ивици експлозије, но сваки пут до сада тензије су опадале до пређашњих нивоа. Основни разлог за ово остаје чињеница да ни Кина ни САД у овом тренутку нису спремне да ризикују директан сукоб који би могао довести до катастрофалних последица по обе стране, практично лишавајући обе стране статуса глобалне суперсиле. Но то не значи да се и Пекинг и Вашингтон активно не припремају управо за овакав сценарио.
