Почетком јула дошло је до врло интересантног низа догађаја у Замбији — кинеска компанија JCHX Mining објавила је да се налази у завршној фази преговора са локалним властима о почетку експлоатације рудника Лубамбе, истискујући тако британску EMR Capital.
Но, како се 4. јула сазнало, договор Кине и Замбије покушала је да саботира компанија International Resources Holding која је регистрована у Уједињеним Арапским Емиратима и и сама је била заинтересована за експлоатацију Лубамбе.
Позадина догађаја
Интересовање УАЕ за ову уносну инвестицију није изненађење — International Resources Holding је ветеран рударства у Замбији и већински власник локалне компаније Mopani Copper Mines од марта ове године.
Интересовање за инвестиције у Африку показала је и Саудијска Арабија која је потписала одговарајуће споразуме са ДР Конгом, Египтом и Мароком, док је Катар инвестирао значајне ресурсе у стицање удела у власништву авио-компанија Руанде.
И ово је далеко од потпуне листе — у последњих десет година блискоисточне петро-монархије инвестирале су запањујућих 100 милијарди долара, а лидерска позиција припада УАЕ која је допринела више него половини тог износа са улагањима у вредности од 59.4 милијарде долара од 2014.
Зашто су петро-монархије заинтересоване за Африку?
Имајући све ово на уму, постаје јасно да Русија, Кина и САД у овом тренутку свакако нису једини играчи на афричком тржишту — црни континент се убрзано претвара у још један светски економски центар и бројне силе покушавају да осигурају значајан удео у економији за коју се процењује да ће до 2030 достићи вредност од 6,7 трилиона долара.
Но, петро-монархије имају и други, можда и значајнији разлог — чињеницу да ће се, на један или други начин, у неком тренутку ера фосилних горива окончати, након чега ће се економије зависне од извоза енергената суочити са перспективама потпуног економског колапса.
И чак и пре него што светске залихе фосилних горива буду истрошене, раст удела зелене и нуклеарне енергије осигураће постепено смањење прихода које за петро-монархије може бити смртоносно.
Стога, ове земље окрећу се рударству са посебним фокусом на ретке метале којима су бројне афричке земље богате — притом, овде се ради о инвестицији у будућност с обзиром на то да ће ретки метали остати кључни за производњу полупроводника и микрочипова.
Другим речима, у дигитализованом и високо-технолошком свету, контрола над токовима ретких метала неће бити толико различита од контроле над токовима фосилних горива данас. И петро-монархије садашњег тренутка желе да осигурају водећу улогу у индустрији будућности.
