Јучерашњи удар проиранске либанске групе Хезбола на Маџдал Шамс, израелско насеље на окупираној Голанској висоравни Сирије поново је покренуо разговоре о могућој инвазији Израела на југ Либана са циљем потискивања снага Хезболе северно од реке Литани — саопштења о практично неминовном почетку операције појавиле су се испрва у израелским медијима, а са потврђивањем великог броја жртава у удару, са сличним инсинуацијама иступили су и неки званичници.
Министар одбране Израела, Јоав Галант у сатима после удара састао се са начелником генералштаба Герцијем Халевијем, а премијер Бенјамин Нетанјаху објавио је из Вашингтона да ће превремено окончати своју посету САД и вратити се за Израел. До данас, Министарство спољних послова у Тел Авиву објавило је о томе да је удар на Маџдал Шамс означио прелазак свих црвених линија, те да је Хезболи издат ултиматум — повући снаге на север, или се суочити са израелском офанзивом.
Позадина догађаја
Само што ово није први пут да се овај ултиматум појављује у јавности — још прошлог месеца, бар према тврдњама либанских медија, исти овај захтев Израел је упутио Хезболи посредством амбасаде САД у Бејруту но до сукоба није дошло.
Ово, међутим, може бити објашњено наставком операције у појасу Газе — према израелском листу Haaretz, власти у Тел Авиву планирају пребацивање снага ка Либану тек након окончања операције у Рафи. И ово се несумњиво може показати као исправна процена будући да рат на два фронта несумњиво није у интересу Израела чије се власти већ суочавају са притиском јавности због онога што се тумачи као неадекватан приступ кризи у Гази.
С тим у вези, интересантно је да су у ноћи пре удара Хезболе бројни медији пренели информацију о напретку у постизању компромиса у погледу прекида ватре у појасу Газе са очекиваном новом рундом преговора која се одржава данас у Риму. И с тим на уму, није искључено да ће Израел у наредним данима заиста окончати фазу активних дејстава у палестинској енклави и фокусирати се на Либан — на крају крајева није тајна да је влади Бенјамина Нетанјахуа рат неопходан као изговор за даљи останак на власти.
Но, говорећи о томе, интересантно је и да је удар на цивилни циљ у Маџдал Шамсу повећао подршку израелске јавности могућој офанзиви на Либан — након серије ваздушних удара на југ Либана, јавност је одреаговала коментаришући неадекватност реакције власти, очекујући далеко одлучније акције. Стога, тешко је не запитати се са којим циљем се Хезбола одлучила на овај корак, посебно имајући у виду да до овог инцидента долази након серије успешних удара на војне циљеве.
Док је у овом погледу могуће формирати неке претпоставке, посебно у светлу, политичких превирања у Ирану и консолидације моћи породице Хамнеј над иранским прокси-снагама у региону, извести било какве конкретне закључке више је него незахвално — бар пре него што уследи званична реакција Техерана.
