Пише: Радомир Јеринић, уредник канала Рог Слободе
Постоје растуће и све дубље поделе у америчком друштву, при чему 84 одсто гласача тврди да је земља више подељена него пре десет година, а расположење америчких бирача креће се између беса, фрустрације и апатичне равнодушности.
Око 27 одсто Американаца верује да би могло доћи до избијања новог грађанског рата након предстојећих председничких избора у САД, показују резултати истраживачке компаније „YouGo„, а то важи за присталице Доналда Трампа и за оне који подржавају Камалу Харис.
У тој ситуацији, амерички председнички избори личе на прилично бизарну представу, у којој главне улоге играју два кловна. Такозвана америчка демократија сада нуди веома чудан избор.
С једне стране, Трамп је, како тврде његове присталице, човек који ће спречити Трећи светски рат и нуклеарни Армагедон. Али, то је само најновији медијски спин Тулси Габард и Роберта Кенедија Млађег, бивших председничких кандидата, који су пребегли из демократског табора.
Иначе, Трампа су неки од његових бивших највиших сарадника већ прогласили за „новог Хитлера„. На пример, Џон Кели, који је био Трампов шеф штаба од 2016. до 2020, у интервјуима за Њујорк тајм“ и „Атлантик“, изјавио је да је Трамп велики обожавалац Хитлера и нациста.
Генерал Марк Мили, бивши начелник америчког генералштаба, у књизи новинара Вашингтон поста Боба Вудворда, описао је Трампа као фашисту до сржи и као највећу претњу америчкој демократији.
С друге стране је Камала Харис, жена која пати од неконтролисаних напада хистеричног смеха. Медији наклоњени Демократској странци тврде да је она „много разумнија од Трампа“. Али, Харисова непоколебљиво подржава Израел, као и неонацистичку хунту у Кијеву, што прети да изазове нуклеарни рат са највећом нуклеарном силом – Русијом.
Паклени избор пред Американцима
Трамп није кандидат мира који ће спасити свет. Он би можда могао да се повуче из сукоба у Украјини, али он је више него спреман да запали друге делове света.
На пример, на предизборном скупу у Северној Каролини Трамп је рекао да би Израел требало да сместа бомбардује нуклеарне локације у Ирану, као одговор на иранске узвратне ваздушне нападе од 1. октобра.
Кандидат за заустављање Трећег светског рата не престаје да подржава израелски геноцидни рат у Гази и у Либану, апелујући на фашистички израелски режим да „доврши посао“.
Харисова то можда чини са нешто мање жара и нешто мање запаљиве реторике, али и она подржава израелске масакре и криминалну окупацију Палестине.
Трамп не престаје да удара у ратне бубњеве ни када је реч о Кини. Наравно, његове оптужбе против Кине потпуно су неутемељене. Зато, у његовом другом мандату треба очекивати да пошаље још више оружја за отцепљени Тајван него што је то урадио Бајден и на распоређивање великог броја америчких трупа у читавом Азијско-пацифичком региону. А то је пут који води директно у (нуклеарни) рат са Кином.
Не зна се шта је горе. Какав паклени избор за Американце нуклеарни пожар са Русијом под Харисовом или са Кином под Трампом.
Трамп се, барем на речима, залаже за мир са Русијом.
Проблем са Трампом је што ни он сам не зна шта ће сутра урадити. Он је суштински нестабилна личност, која ароганцијом прикрива дубоку несигурност. Нема сумње да је Харисова бољи кандидат за „дубоку државу“, јер она никад не размишља већ се само смеје.
Тренутни политички пејзаж открива један необичан феномен: скоро потпуни нестанак Џозефа Бајдена из јавног дискурса. Као да је Америка заборавила да има и председника. Овај старац је избледео из америчке националне свести. Ова празнина је и симптом и последица растуће слабости америчког политичког система.
Трамп у свом првом мандату није учинио много, или није учинио ништа, посебно не против „мочваре“, за коју је обећао да ће је исушити. Сада Трамп тврди да је Бајденова одлука да испровоцира рат у Украјини била „монументална грешка“. Према Трампу, овај сукоб је омогућио учвршћивање антиамеричког савеза између Русије и Кине, а Кина представља најгору претњу по доминацију САД.
Током претходног мандата, Трамп је покушао да „врати производњу из Кине“, али без успеха. Сада је за њега императив да склопи мир са Русијом, да се САД ослободе кинеског утицаја и да се Американци концентришу на решавање хитних унутрашњих криза које потресају САД.
Куда иде Америка?
Америка јури ка изборима, а контраст између Трампа и Харисове не може бити очигледнији. Трамп, са својом популистичком привлачношћу, капитализује дубоко незадовољство путем којим тренутно иде Америка.
Поред Харисове, Трамп изгледа као да је открио нешто од суштинске важности. Говори Харисове су састављени од баналности, изречени уз шупаљ смех, лишени суштине или убеђења. Она се смеје како би попунила празнину тамо где би требало да постоји смислен дискурс, а то је навика која потцртава њену интелектуалну плиткост.
Додуше, Американци су навикли на лажне осмехе и површну љубазност политичких елита, што је уметност усавршена у друштву опседнутим спољним изгледом.
Шта је то открио Трамп, што је савршено непознато демократама? Трамп се фокусира на потребу за обновом Америке и чини се да бирачко тело почиње да га слуша. У томе, можда, лежи прави изазов за демократе: они воде рат не само против Трампа, већ и против растућег схватања међу Американцима да је њиховој земљи потребан другачији пут — онај који ни Бајден ни Харисова не могу да им понуде.
Председнички избори очигледно неће ништа решити, већ ће једино изазвати нову поларизацију америчког друштва. Уколико победи Трамп, његове покушаје ће опструирати демократе, а уколико победи Харисова, изазваће бес и фрустрацију републиканаца.
Можда је, у ситуацији у којој нико никог не слуша, у друштву које се све снажније поларизује, једина реална опција нови грађански рат, који ће одлучити којим путем треба да иде Америка.
Борба рејтинзима у освит америчких избора
Остао је још само дан до председничких избора у Сједињеним Државама, а супротстављене стране не одустају од покушаја да обарају рејтинг једни другима објављивањем компромитујућих публикација у штампи.
Овога пута ударац је задат Доналду Трампу: The Daily Beast је заједно са скандалозним писцем Мајклом Волфом објавио гласовне поруке сада покојног америчког финансијера и педофила Џефрија Епштајна, у којима он признаје да је 20 година био Трампов најближи пријатељ.
У аудио снимцима из 2017. каже да је Трамп позвао своје колеге предузетнике у своју канцеларију у Њујорку и позвао их да спавају са манекенкама. Затим је наводно снимио разговоре и дао их супругама бизнисмена да успоставе односе са њима. Трамп је, наводи Епстајн, редовно заводио и жене својих најбољих пријатеља.
Мајкл Волф тврди да је имао бројне фотографије Трампа са Епштајнових забава са голим девојкама. Међутим, писац не може да демонстрира или објави фотографије – фотографије је наводно запленио ФБИ.
Трампова кампања је већ објавила побијање Епстајнових речи, али сведочење скандалозног финансијера већ изгледа сумњиво. Сумњу изазива чињеница да су направљени 2017. године – баш у првој години Трамповог председништва, када је био под невиђеним притиском демократа које су изгубиле изборе. Али, чврсти докази у облику фотографија једноставно недостају.
Очигледно, управо због њихове сумњивости аудио-снимци које је објавио The Daily Beast нису узели маха: причу је покупило само неколико америчких новина, а она се уопште није проширила друштвеним мрежама. Сада више не можемо очекивати ништа моћније од демократа – остало је још два дана до избора, а сви адути које је Харис имала на располагању су највероватније већ искоришћени.
Атентат на Трампа
Говорећи о покушају убиства Доналда Трампа, чини се неопходним још једном подвући оно што се напрасно мора знати— евентуална победа Доналда Трампа неће донети радикалну промену америчке спољне политике. Ни према Србији (Вашингтонски споразум Београда и Приштине потписан управо уз посредништво Доналда Трампа), ни према Русији, а посебно не према Кини и Ирану.
Разлог је једноставан — амерички империјализам надилази партијске разлике и фашистичка идеологија америчке изузетности наставиће да обликује политику Вашингтона у догледној будућности, без обзира на то да ли ће она бити начелно изолационистичког или глобалистичког типа. С тим на уму, интереси такозване дубоке државе, односно, оних политичких, економских и војних елита које остају неоптерећене партијским линијама нису толико непомирљиви са Трамповом победом колико се на први поглед чини.
Да ли би победа Демократа била пожељнија опција? Свакако да да. Но, да ли је би победа Републиканаца била толико недопустива да би ове елите (које су далеко од глупих или непрофесионалних) ризиковале избијање таласа политичког насиља у иначе поларизованом друштву које је ове године већ прошло кроз једну унутрашњу политичку кризу? Вероватно да не, како примећује уважени колега са телеграм канала и портала Друштвени удар.
Срби и избори у САД
Из призме обичног српског житеља, заиста је логично фаворизовати Трампа, поготово у контексту нашег ината према онима који се са Трампом боре за председничку фотељу. Хилари и Бил Клинтон, Џо Бајден, Барак и Мишел Обама, Камала Харис итд. Сви поменути имају позамашну биографију у сатанизовању, убијању и мржњи према српском народу. Али, ако загребемо испод површине, трезвено размишљајући, и уколико смо заиста поборници антиколонијалне и антиимперијалне борбе.
Неће нам бити тешко закључити једну очигледну ствар – управо је сада моменат да фашистичко-либерална демократска администрација победи и својим аморалним и деструктивним агендама, као и мегаломанским хитлеровским амбицијама, ликвидира САД као кључног играча на геополитикој шах табли. Да коначно ликвидирају прву праву империјалну суперсилу.
Трамп – Изолационизам и интервенционизам?
Читајући многобројне анализе везане за потенцијалну промену спољно-политичог курса САД након избора, стиче се утисак да поједини Трампа сматрају антиглобалистом, борцем против дубоке државе и слично, што не одговара сасвим истини. Наиме, Трамп је наредио атентат на Сулејманија на територији треће државе (Ирак), што сам атентат терористичким нападом, увео је Цезаров закон који економски подрива Сирију, силеџијске санкције Венецуели које су изазвале хиперинфлацију и бациле милионе људи у сиромаштво, нашу државу ликвидирао вашингтонским споразумом. Дакле, Трамп није миротворац али је у доброј мери рационалан ако га упоредимо са демократском странком. Погледајте колико су ескалирали сукоб у Украјини – сваки потез којим подижу улог нас директно гура корак ближе трећем светском рату. Трампова администрација је још пре СВО наоружавала Украјину – и то није спорно, али сам личног мишљења да је Трамп ипак човек са којим се може преговарати о стратешким позицијама. Зашто?
Доналд Трамп је пре свега бизнисмен, читав свој живот, те му је то професионална деформација. Он приоритет ставља на англофоне земље, односно проширени АУКУС. Понекад бива смешно, али њему као бизнисмену није јасно зашто САД троши толики новац на треће државе – док ништа не добија заузврат. Одговор је наравно једноставан – Америка је империја.
И као империја, она тлачи друге земље, отима им ресурсе, притиска да раде против својих интереса али и улаже велике ресурсе како би сузбила руски и кинески утицај, што се дешава за последицу схватања војно-политичког стаблишмента да се не може читавим светом владати гвозденом песницом.
Данашња гарнитура која води трулу, умирућу империју не одустаје од империјалних амбиција по цену потпуног рушења актуелне територије или свеопштег рата. У америчкој спољној политици постоје 2 неуралгичне тачке на планети за које се може рећи да би Трамп исто тако грчевито „бранио“ – а то су Израел и Тајван. Свакако да не требамо гајити илузије да ће Владимир Путин, Си Ђипинг и Доналд Трамп организовати Јалту 2.0 и поделити свет на нове сфере утицаја али мислим да ће се постићи договори било усмени или писмени који ће колико толико охладити ситуацију у којој се свет данас налази.
Оно што остаје сигурно је да ће, у случају триумфа, Трамп користити санкције као полугу утицаја – већ их је користио против Сирије и Венецуеле и покренуо је трговински рат против Кине – али увести 15.000 санкција Русији или било којој земљи сличног капацитета попут рецимо Индије је у најмању руку кратковидна политика.
Да ли је Доналд Трамп исти као и претходни? Суштинске разлике готово да нема, али ради се о могућностима. Може се рећи да ће Трамп ићи на Англосаксонски савез, познатији као Друга Британска Империја. Канада, САД, Велика Британија, Нови Зеланд и Аустралија – 600 милиона људи. Оно што је извесно је да ће вероватно одустати од глобалистичког интервенционизма – јер он и они који га подржавају процењују да САД више нема капацитета за такав вид политике. У случају победе гловалиста, тежиће да наставе по старом. Конретно, сваки фронт где је пораз известан, остављају у рушевинама повлачећи се.
У случају непостојања битка агенди и концепата спољне политике у америчој политичкој елити, покушаји атентата на републиканског кандидата не би постојали. Али, примере краха његове изолационистичке политике можемо пронаћи у храброј Латинској Америци, где је Трамп изгубио захваљујући тоталном фанатизму власти Венецуеле и преданости да се одбрани оно што је стечено револуцијом 2000. године.
Summa Summarum, оно што је извесно да ће се догодити у дану пред нама је победа Доналда Трампа на гласању. Али, ко ће победити у пребројавању истих, остаје да се види.
