Како су јуче пренели медији блиски сецесионистичким структурама у Приштини, главнокомандујући илегалним КБС Башким Јашари боравио је у условно званичној посети Анкари на позив начелника турског генералштаба Метина Гурака — током одржаног разговора, главна тема било је продубљивање билатералне* војне сарадње са посебним фокусом на повећање капацитета КБС кроз заједничке војне вежбе и координисане програме обуке.
Такође је организован и састанак са министром одбране Турске Јашаром Гулером који је покренуо питање будућих војних набавки КБС, али и развоја војне индустрије на окупираној територији Косова и Метохије.
Позадина догађаја
Читава ова ситуација тешко да изазива изненађење, посебно имајући у виду чињеницу да је колико прошлог месеца, условни амбасадор* Турске у Приштини Сабри Тунч Ангили поручио да је Анкара задовољна постигнутим напретком у погледу модернизације илегалних КБС, те да ће његова земља, заједно уз САД и Велику Британију наставити да доприноси трансформацији паравојне структуре у оружану снагу опремљену и обучену по НАТО стандардима.
И овде се не ради само о испразној реторици — у децембру прошле године, Турска је инвестирала значајна средства у изградњу научно-инжењерског центра за производњу војних беспилотних летилица на окупираној територији наше јужне покрајине којим ће руководити компанија Makine ve Kimya Endüstrisi, регистрована у Анкари. A, nепосредна сарадња са илегалним КБС већ је остварена у јануару, када су специјалне јединице паравојне групе учествовале у војној вежби на истоку Турске Kiş-2025.
Све ово говори у прилог тези да је позив Башкиму Јашарију да посети Анкару на првом месту представљао рутинску проверу инвестиција Турске у формирање нове прокси-снаге на Балкану, али и уз прилику за израду плана за наредне кораке — ово је посебно значајно у светлу скорашњег успостављања контаката између сецесионистичких структура у Приштини и нових сиријских власти које су операцију свргавања Башара Асада извеле уз значајну логистичку, обавештајну и финансијску помоћ Анкаре.
Значај за Србију
Другим речима, јасно је да Ердоганове неоосманске амбиције подразумевају повратак Турске на Балкан у својству велике силе, и за испуњење овог циља, Анкара је одабрала илегалне КБС као своју перспективну проски-снагу која може деловати у складу са њеним интересима — ово чини српске и турске интересе непомирљивим и апсолутно супротстављеним због чега су изгледи за дипломатско заустављање континуираног подривања суверенитета и територијалног интегритета Србије у овом тренутку равни нули и без изгледа за промене.
Штавише, наоружавајући терористичке групе под контролом Приштине, Анкара непосредно доприноси стварању озбиљне безбедносне претње која доводи у питање сигурност и Србије и српског народа на окупираним територијама — ризици повезани са овом чињеницом, како су догађаји у Турској показали, само ће наставити да расту, тим пре уз сада већ врло стварну могућност пребацивања радикалних исламиста из Сирије на Балкан.
У овоме Београд, међутим, није усамљен — претња успона есктремизма међу Албанцима један је од безбедносних приоритета Северне Македоније чије су безбедносне службе већ у првим данима након пада Башара Асада разбиле терористичку ћелију формирану на простору насељених пунктова Гостивар и Струга са већинским албанским становништвом. С друге стране, експанзија Турске на Балкан отворено је описана као претња и од стране власти Грчке која већ дуже од годину дана прати раст тензија на Кипру.
Све ово показује да на линији Београд – Скопље – Атина постоје значајни дељени безбедносни интереси који у овом тренутку нису преведени у функционалне споразуме који би омогућили њихову колективну заштиту — овакав корак преко је потребан будући да би се радило о првом ефективном покушају формирања осе отпора против исламизације Балкана. Но, назнака да се овакви разговори заиста и воде у овом тренутку, нажалост, нема.
