Пише: Радомир Јеринић, студент дипломатије и међународних односа и уредник платформе Хроника суверенизма
Ветрови рата све више дувају према Ирану. Овај рат је, делом, финансиран од стране израелских донатора, попут Шелдона и Миријам Аделсон, који су заједно с про-израелским организацијама као AIPAC и ADL уложили стотине милиона долара у кампању америчког председника Доналда Трампа током два изборна циклуса.
Међутим, израелски лоби није једини који подржава ову агресију – амерички евангелисти, нарочито група „Хришћани уједињени за Израел“, такође се залажу за рат, уверени да ће он осигурати опстанак Израела од наводне „иранске претње“. Чланство евангелиста у 119. конгресу (2025–27) је значајно, а рат против Ирана, иако тренутно није популаран у САД, може постати стварност уз подршку Вашингтона и медија, баш као што се догодило и са Ираком.
Трампов приступ руском председнику Владимиру Путину у решавању украјинског рата има за циљ преусмеравање пажње Пентагона назад на Западну Азију. Он верује да ће рат с Ираном, који се очекује почетком 2025. године, помоћи да се „спаси Израел“ и осигура његово политичко наслеђе, омогућавајући му да се фокусира на „Америку на првом месту“ до краја свог мандата.
Међутим, рат са Ираном може имати и катастрофалне последице. Ако војна кампања наиђе на неочекиване проблеме – што је веома вероватно, узимајући у обзир због чега је Пентагон опрезан у приступу Ирану – последице би могле бити разорне. Демократска партија би могла поново преузети контролу над оба дома Конгреса након економског слома који би рат изазвао, укључујући крах америчке берзе и рецесију. Такође, амбиције републиканских кандидата за 2028. годину, као што су Марко Рубио и Џеј Ди Венс, могле би бити угрожене.
Ирански војни одговори
Ирански лидери су обећали „разорну“ одмазду у случају било каквог напада на њихово тло. Ова одмазда би највероватније укључивала ракетне нападе на израелске и америчке војне циљеве, али и могуће нападе на инфраструктурне и економске објекте унутар окупационе државе. Уколико Израел употреби тактичко нуклеарно оружје против иранских нуклеарних објеката, Техеран би могао да даље ескалира ситуацију.
Без обзира на то да ли ће бити употребљена нуклеарна оружја или не, овај сукоб би имао дубоке глобалне последице, потресајући светску економију, повећавајући цене нафте и заустављајући поморски саобраћај кроз Хормушки мореуз. Највећи утицај осетиће земље које су највише зависне од нафте из западне Азије.
Иако би америчка економија могла бити мање погођена на краткорочном плану, америчке берзе, које су већ забележиле пад од 10% од повратка Доналда Трампа на власт, могле би и даље опасти. Међутим, Трамп се нада да домаћинства неће осетити тежак удар. Ипак, ако Исламска Република покрене економски рат који ће „вратити рат кући“, политичка динамика би могла да се драстично промени.
Економски рат
Већина Американаца остаје одвојена од појма и стварних последица рата, јер су ратови који су се водили на територији САД од последњег грађанског рата били удаљени од њених граница. Чак и током светских ратова, иако су америчке породице биле изложене личним губицима, сама нација није доживела широко распрострањену патњу – за разлику од Велике Британије, која је, од 1939. до 1954. године, спроводила рентацију хране.
„Глобални рат против тероризма“ имао је утицаја на неке заједнице, али не и на целокупну земљу. Америчке трупе су често исмевале своје учешће у Ираку, рекавши: „Ми смо у рату; Америка је у тржном центру“. Американци су наставили да троше и уживају у животу, док су Ирачани и амерички окупациони војници сносили бруталне последице сукоба.
Иранско руководство добро разуме ову разлику у перспективи. Америчко тржиште акција представља примамљиву мету. На почетку Велике депресије 1929. године, само 2,5% Американаца поседовало је акције. Данас, око 61% одраслих у САД – што представља приближно 160 милиона људи – власници су акција, било преко приватних рачуна, пензионих планова или других инвестиционих шема. Ако се укључе и деца у тим домаћинствима, готово 200 милиона Американаца је директно изложено флуктуацијама на тржишту.
Ситуација са корпорацијама, универзитетима и страним институцијама које улажу трилионе долара чини економску изложеност дубоком и широком. Америчка економија је у кризи, а Марк Занди, главни економиста Муди’са, упозорио је да је ризик од рецесије „непријатно висок и да расте“. На састанку од 19. марта, председник Федералних резерви, Џером Пауел, одржао је каматне стопе на стабилном нивоу, наводећи успоравање потрошачке потрошње и растућу неизвесност. Трамп је, због страха од економских последица, изразио незадовољство на Truth Social-у због одбијања Феда да смањи каматне стопе, те најавио да ће царине за одмазду ступити на снагу 2. априла.
Дуг домаћинстава наставља да расте – са 18,04 билиона долара на крају четвртог квартала 2024. године, док су неплаћени кредити на ауто и кредитне картице све већи. Американци, као и савезна влада, све више троше на кредит. Инвеститори се задужују користећи маргине кредита на основу својих портфеља. Ако вредности акција падну, присилна распродаја за покривање дугова могла би изазвати додатну ескалацију пада на тржишту. , Margin calls – захтеви за отплату кредита – одиграли су важнију улогу у економским потресима који су уследили него сам пад тржишта од 13% 28. октобра 1929. године.
Америчка економија и ризик од рецесије
Америчка економија је већ у стању велике напетости, а потрошачи су на ивици претераног задуживања. Велики спољни шок могао би да је потисне у дубоку рецесију. Берзе би одмах пале, чиме би се изгубила значајна штедња у пензионим фондовима и приватно богатство.
Колико ће тржишта бити погођена зависиће од снаге иранског удара. Садашњи пад од 10% већ је оставио болне последице. Дубљи пад – на пример, од 25 до 50 посто – могао би нанети озбиљну штету привреди, довести до масовних отпуштања, банкрота и додатно затегнути кредитне услове. Ово би довело до пада потрошачке потрошње и урушавања стамбеног тржишта, као што се догодило током глобалне финансијске кризе 2008. године.
Иранске мете
Као што су ирански лидери више пута истицали: „Ако Иран не може да продаје нафту, нико неће“. Уколико америчке или израелске снаге нападу иранске танкере или инфраструктуру, Техеран ће вероватно узвратити циљањем на америчке економске интересе и нафтне секторе било које арапске државе Персијског залива која подржава нападе, омогућавајући коришћење борбених авиона, беспилотних летелица или пројектила са својих територија.
Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) могао би изабрати да напада Бахреин, који је очигледна мета с обзиром на то да се у њему налази Централна команда америчких поморских снага. Осим војних локација, Иран би могао да гађа рафинерију Baharain Petroleum Company, која обрађује 270.000 барела нафте дневно, као и њен морски терминал и складишта нафте.
Нафтно поље које поседује 14 милиона барела нафте представља довољно горива за драстичан удар. Иран би такође могао да уништи Пут краља Фахда који повезује Бахреин са Саудијском Арабијом, спречавајући Ријад да пошаље копнене трупе ради сузбијања немира међу већинским шиитским становништвом Бахреина, као што је то учинио током устанка 2011. године.
У Ираку, америчке војне базе ће вероватно бити под ватром. Поред тога, иранске фракције унутар Снага народне мобилизације (ПМФ) могу покушати да заробе 2.500 америчких војника који су још увек стационирани у земљи – не да их убију, већ да их узму као таоце.
Живи ратни заробљеници могли би представљати много већу стратегијску вредност, стварајући сценарио праве ноћне море за Доналда Трампа, али и служећи као оштар подсетник Америци – која често заборавља на конфликте које је некада подржавала – да америчке трупе остају у Ираку више од две деценије након инвазије 2003. године. Ови заробљеници били би, највероватније, распоређени широм земље, што би значајно отежало било какве координисане акције спасавања, али их и претворило у моћне преговарачке адуте у свим будућим дипломатским разговорима.
Јордан, који је прошле године дозволио пролазак израелских ваздушних напада током иранских одговора у октобру, као и у априлу, може се очекивати да поново учини исто, али у том случају могао би се суочити са жестоким одмаздама. Поред нафтовода у Зарки, иранске снаге би могле да погодију политичке, војне и обавештајне циљеве, што би несумњиво довело до немира у Јордану, где већина становништва има палестинско порекло и има озбиљне примедбе на спољну политику владе, која сарађује са Тел Авивом.
Уједињени Арапски Емирати, уколико буду укључени као саучесници у нападима, могли би постати мета војних удара који би оштетили њихову енергетску инфраструктуру и електране, попут оних које су доживели током рата с Јеменом. Емирати су посебно рањиви због свог демографског састава, с обзиром да око 88% становништва чине страни радници. У случају да ови радници побегну након циљаних напада, економија земље могла би се наћи у дубоком колапсу.
Катар и Оман ће највероватније бити третирани на различит начин. Оман, са својом дугогодишњом неутралном спољном политиком, одржава топле односе са Ираном и вероватно неће учествовати у било каквој америчкој војној агресији. Слично, Катар има добре односе са Техераном, али, као домаћин авио-базе Ал-Удеид, која припада САД Централној команди (ЦЕНТЦОМ), и мада је радио на спречавању иранских интереса у Сирији, мало је вероватно да ће бити директно мета.
Саудијска Арабија представља сложенији и драстичнији сценарио. Иако су и Русија и Кина подстицале дијалог и помирење између Ирана и Саудијске Арабије, краљевина можда неће остати по страни у случају ескалације сукоба. Уколико се укључи у непријатељства, постала би циљ од високо приоритетног значаја.
Чак и у случају да Ријад остане неутралан, Иран би могао извршити напад на нафтовод исток-запад, који завршава у луци Јанбу. Овај цевовод, изграђен 1982. године како би заобишао Персијски залив, транспортује преко три милиона барела нафте дневно у Европу. Локације као што су Јанбуова лука, рафинерије и извозни терминали, неки од њих у партнерству са западним компанијама, представљају природне и логичне мета напада. Истовремено, затварање Ормушког мореуза и блокирање саобраћаја на Црвеном мору могло би у потпуности паралисати извоз од око пет милиона барела нафте дневно. Док је бивши инспектор УН-а за оружје Скот Ритер прогнозирао да би цене нафте могле достићи 120 долара по барелу, Иран би, у теорији, могао да их подигне и до 200 долара.
Кина је, као одговор на Трампове тарифе, деловала веома стратешки. Иако увози само 7% свињског меса из САД, већина произвођача свињског меса налази се у републиканским „црвеним државама“, а његово циљање у трговинском рату директно је ударило на Трампову изборну базу.
Иако би нагли скокови цена нафте и глобални економски потреси нанели штету Ирановим савезницима и глобалном југу, противници Ирана у САД, Великој Британији, Израелу и ЕУ највише би страдали. Уколико Иран одлучи да води паметан економски рат, чак и евангелисти у САД могли би се наћи више забринути за растуће цене намирница него за убрзање обнове „Трећег храма“ и друге пророчке визије о крају света.
