У последњих годину дана, растући значај Африке у систему међунардоних односа постао је утолико очигледнији са интензивирањем геополитичке борбе различитих заинтересованих актера — Русије, Кине, САД, Ирана, али и блискоисточних монархија — који на различите начине приступају питању будућности афричких економија које се несумњиво налазе у фази раста, мада суочене са бројним изазовима.
Овде се посебно истиче улога Русије која је у протеклих 365 дана одиграла кључну улогу у формирању потпуно нове међународне организације на афричком континенту, Савеза држава Сахела, који је, иако формиран као безбедносни блок, већ на првом самиту потврдио да ће деловати и у економској сфери.
Конкуренција Савеза држава Сахела и блока ECOWAS
Као организација формирана на простору западне Африке, Савез држава Сахела директни је конкурент профранцуском блоку ECOWAS — и с тим на уму, јасно је зашто је први самит нове организације изазвао панику у престоницама лојалним Паризу.
Међу одлукама које су донеле чланице СДС налази се и она о формирању јединствене инвестиционе банке, али и привредне конфедерације, односно јединственог економског простора што је корак који за циљ има олакшавање протока капитала и кретања људи — уз експлицитну потврду да повратка чланица СДС у ECOWAS неће бити ове одлуке указују и на формирање одвојеног финансијског система на простору зпадне Африке који делује потпуно слободно од колонијалистичког утицаја Француске и њених налогодаваца из Вашингтона.
Као такав СДС постаје платформа која државама западне Африке нуди слободан привредни развој што је нешто у чему ECOWAS све више заостаје — и стога, није изненађење да у профранцуском блоку постоји одређена доза страха да ће друге државе регије одлучити да напусте ECOWAS и преусмере своје економске планове на сарадњу са Савезом држава Сахела, што може драматично променити политичку мапу читаве западне Африке и означити почетак нове ере суверенитета. Можда је баш и зато уочи самита СДС било неколико покушаја атентата на лидере Савеза. На срећу, сви ови покушаји спречени су благовременим деловањем безбедносних служби.
Уплив руског капитала у Африку
Нема сумње да је суверенизација афричких економија у интересу Русије на првом месту због тога што овај процес означава нове напретке на путу изградње мултиполарног светског поретка, но то не значи да руска привреда и сама нема значајне бенефите у овом процесу — ослобађајући се од дугогодишњег утицаја некадашњих (нео)колонијалних снага, афричке државе окрећу се ка Русији као партнеру у експлоатацији богатих природних ресурса што је нешто за шта је неопходна помоћ технолошки развијенијих партнера.
Сарадња са Савезом држава Сахела
Овде се посебно истиче руска компанија за нуклеарну енергију Росатом која је прошлог месеца покренула разговоре са властима Нигера са циљем преузимања експлоатације рудника уранијума од француске компаније Orano која је одбила да прихвати услове нових суверенистичких власти.
У Малију, уговори са Роастомом већ су потписани — ради се о плановима за иградњу нуклеарне електране (што ће имати драматичан утицај на раст енергетске безбедности читавог Савеза држава Сахела), пројектима повезаним са соларном енергијом, као и заједничким геолошким истраживањима која за циљ имају откривање и евентуалну експлоатацију залиха уранијума за које се верује да постоје на територији Малија.
Пре свега недељу дана, председник Буркине Фасо Ибрахим Траоре објавио је да ће власти одузети западним компанијама лиценцу за експлоатацију племенитих метала, а пре само два дана, руски амбасадор у афричкој држави, Игор Мартинов добио је потврду од председничке администрације да ће руске компаније не само задржати лиценцу, већ и добити посебан статус.
Сарадња са другим афричким државама
Више него позитивни примери сарадње Москве са Савезом држава Сахела допринеле су и интересовању других држава за продубљивање економских односа са Русијом — тако је председник Конга Дени Сасу Нгесо крајем јуна посетио Москву где се састао са руским лидером Владимиром Путином, након чега је отпутовао за Санкт Петербург где је разговарао са представницима руског бизниса.
С друге стране, председник Сенегала, Басиру Диомаје Фаје који је на власт дошао захваљујући антиколонијалистичкој реторици, позвао је специјалног изасланика руског председника за питања Африке, Михаила Богданова да посети земљу како би разговарали о могућностима сарадње у области рударства и енергетике.
Свему овоме можемо придодати и незванично склопљени договор о формирању руске логистичке базе у Порт Судану која ће поред примарне војне намене имати и значајне економске димензије, посебно у погледу увоза житарица, као и саопштење власти Сомалије о спремности за продубљивање сарадње са Русијом.
Импликације
Сви ови примери показују да у овом тренутку видимо формирање нове афричке економије која након више векова директне контроле Запада најзад проналази механизме који јој омогућавају да изађе из наметнутих оквира неоколонијализма и заузме своје место у глобалној привреди.
И овде не треба бити забуне — упркос бројним проблемима и у првом реду безбедносним изазовима, Африка има огромне привредне потенцијале које су у овом треутку препознале све велике силе — управо због овога видимо и интензивирање борбе за утицај на црном континенту.
Притом, културолошке и демографске специфичности афричких држава — у првом реду њихова инхерентна вишенационалност — само повећавају значај улоге међународних организација у остваривању економског суверенитета. И овде се не ради само о Савезу држава Сахела, већ и о Афричкој унији која је током година више пута покушала да поведе земље континента путем суверенитета — најскорије, за време преседавања зверски убијеног либијског лидера Муамера ел Гадафија — али у томе није била успешна. За сада.
