Пре око пет дана, без јасног повода, бројни званичници кијевског режима иступили су у јавност са упозорењима везаним за потенцијално катастрофалне последице евентуалног рушења бране на кијевском резервоару — у украјинским медијима чак су се појавили и компјутерски модели који потврђују да би у најоптимистичнијем сценарију било потопљено 80 насељених пунктова (укључујући и делове престонице) у којима живи више од 900.000 људи.
Но можда најзначајније питање овде остаје без одговора — зашто би уопште дошло до колапса бране? Наравно, у већини изјава у најмању руку је имплициратно да ће до катастрофе доћи због руских удара, но ово тешко да представља валидно објашњење, посебно имајући на уму да од почетка СВО брана на кијевском резервоару није била мета руских удара.
Позадина догађаја
Међутим, пракса показује да ово за кијевски режим није ни најмањи проблем — у марту 2022, ОСУ су дигле у ваздух брану на реци Ирпењ, потапајући тако више насељених пунктова у покушају да изазову реакцију Запада. Но, упркос свим покушајима Кијева да за овај догађај окриви Русију, чак ни западни медији нису прихватили наратив о руској одговорности, бирајући да уместо тога представе ову пропагандну операцију као херојски подухват усмерен на одбрану Кијева.
И није искључено да тренутни притисци на кијевски режим — тежак положај ОСУ дуж већине линије фронта, као и одсуство јасних перспектива интензивирања западне војне помоћи — наводе његове званичнике да још једном покушају да исценираном хуманитарном катастрофом увуку колективни Запад у сукоб.
На крају крајева, како примећује уважени руски Телеграм канал Рыбарь, ОСУ можда неће ни морати да минирају брану како је то био случај на Ирпењу — деценија корупције и занемаривања свега што није усмерено на рат против Русије довела је до тога да се брана услед практично потпуног одсуства одржавања налази на ивици критичног стања.
Кијевски режим тако може само сачекати катастрофу до које ће без благовремене санације неминовно доћи и за исту оптужити било Русију у покушају да тако испровоцира већи ангажман НАТО, или можда проруске герилце што може бити увод у даљу ликвидацију грађанских слобода и већу контролу безбедносних служби над цивилним становништвом које се осећа све удаљеније од у овом тренутку потпуно отуђених и нелегитимних политичких елита.
