Руске снаге преузеле контролу над Архангељским, последњим утврђењем ОСУ на авдејевском правцу, отворен пут за даљу офанзиву на север; Армија РФ ушла у центар Георгијевке, значајно проширена зона руске контроле у ширем рејону Маринке; Највеће утврђење ОСУ у Красногоровки прешло под руску контролу, појављују се прилике за брз пробој ка северној периферији; На купјанском правцу, Котљаровка прешла под контролу руских снага, за сада непотврђени наводи о ослобођењу и Кисловке

Авдејевски правац

У преподневним часовима појавили су се снимци са средстава објективне контроле који су потврдили да су јединице армије РФ након паничног бекства ОСУ ушле у Архангељско и преузеле контролу над читавом територијом насељеног пункта — на овај начин, ослобођен је и последњи насељени пункт на авдејевском правцу, а пут за развој руске офанзиве ка северу је отворен.

Према мишљењу аналитичара, руска команда врло вероватно планира да настави са продором на север уз последично раздвајање офанзиве на два главна стратешка правца — ка истоку, у циљу опкољавања велике групе ОСУ у Торецку и Њујорку, и ка западу, у правцу Константиновке и позадине одбране Часов Јара.

Доњецки правац

Западно од Маринке, након вишемесечних борби, јединице армије РФ успоставиле су контролу над централним деловима Георгијевке, истовремено поравнавајући линију фронта јужно од села.

Значајан успех на овом правцу указује на високе шансе за скоро премештање борбених дејстава у суседну Максимилијановку, а потом и у Курахово које представља једно од кључних логистичких чворишта непријатеља на ширем доњецком правцу.

Имајући на уму изузетан значај Курахова за одржавање присуства ОСУ у околини Доњецка, сви су изгледи да ће украјинска команда у ближој будућности почети са пребацивањем резерви у покушају да заустави руску офанзиву — истовремено, уколико се потврди теза да ће управо ослобођење ДНР бити главни стратешки циљ руске пролећно-летње кампање, онда исти корак можемо очекивати и од Москве.

Све ово указује на то да нас у недељама и месецима који долазе очекују жестоке борбе на овој тачки линије фронта.

Битка за Красногоровку

Јуче објављен снимак руске заставе изнад севера индустријске зоне Красногоровке потврдио је контролу армије РФ над некадашњим највећим утврђењем ОСУ у граду — и овде се заиста ради о изванредном успеху који би се могао упоредити са хипотетичким ослобођењем авдејевске коксаре на самом почетку битке за град.

Но, овде се не ради само о демонстрацији несвакидашње вештине војника и официра коју су остварили овај успех, већ и о значајним тактичким, ако не и стратешким импликацијама — након избијања на север индустријске зоне, руске снаге налазе се на свега неколико стотина метара од градског парка који се протеже готово до северних обода града.

Наставак офанзиве кроз парк омогућио би како избегавање крвавих градских борби у стамбеним блоковима западније, тако и суштинско пресецање Красногоровке на источни и западни део, уз перспективу даљег продора са истока и последичног опкољавања свих источних блокова града — реализација овог сценарија значила би разбијање јединственог система одбране ОСУ, а имајући на уму искуство битке за Авдејевку, ова ситуација значила би почетак краја непријатељског присуства у граду.

Купјански правац

Јужно од Купјанска, руске снаге успоставиле су контролу над читавом територијом Котљаровке након свега неколико дана борби, а према неким изворима, идентичан успех остварен је и у суседној Кисловки.

Након првобитног јуриша армије РФ на овом правцу и тада остварене контроле над стратешки значајним узвишењима која представљају кључ контроле обе села, одсутпање ОСУ постало је само питање времена — сада, сматрају аналитичари, руске снаге наставиће офанзиву ка северу у смеру Петропаволвке и јужног прилаза самом Купјанску.