На јучерашњој пленарној седници Међународног економског форума у Санкт-Петербругу, руски председник Владимир Путин саопштио је да је током 2023 Северним морским путем прошло 36 милиона тона терета, док се очекује да би промет у будућности могао да премаши и запањујућих 150 милиона тона.
Зашто је ово значајно?
Северни морски пут представља најкраћу руту између европског дела Русије (а, тиме и остатка Европе) и новог производног центра света, далеког истока — као такав он је вишеструко бржа и економичнија алтернатива постојећем морском путу између Азије и Европе који се ослања на пут кроз Индијски океан, а потом Суецки канал и Средоземно море.
Уколико као референтну тачку узмемо немачку луку Хамбург, тренутна рута од Азије дуга је 21.000 километара, док би у случају употребе Северног морског пута она износила далеко мању цифру — 13.000 километара.
Политичке импликације
Северни морски пут није плован током целе године, а чак и када јесте, он се ослања на руску флоту ледоломаца које предводе конвоје бродова, а сама рута већински пролази кроз територијалне воде Русије.
Као такав, Северни морски пут представља уносан привредни пројекат за Мосвку која не само да остварује значајне приходе од спровођења и снабдевања трговачких бродова, већ и остварује одређен степен контроле над светским трговинским путевима.
Војне импликације
Управо зато што се Северни морски пут налази под контролом Русије, он може представљати начин за Кину да заобиђе евентуалну поморску блокаду коју би, према актуелној стратегији Вашингтона, Запад увео у случају избијања сукоба у Тајванском мореузу.
У најгорем сценарију, Кина може транспортовати робу копненим путем до Северне Кореје, а одатле послати бродове кроз територијалне воде Русије све до Европе — на овај начин, рањивост Пекинга на могуће радикалне потезе не само Запада, већ и западних сателита у азијско-тихоокеанском региону значајно се смањује.
