Током претходне недеље министар спољних послова Судана Али Јусуф Шари званично је потврдио да су његова држава и Русија успешно склопиле договор о изградњи руске војно-логистичке базе у Порт Судану — овде се ради о реализацији планова који су први пут разматрани још 2017. године, али су од тад више пута одлагани како због бирократских проблема, тако и због грађанског рата који је захватио источноафричку земљу 2023.
Импликације
У светлу губитка позиција у Сирији и незивесне будућности Либије у којој нова америчка администрација предузима активне кораке усмерене на спречавање даљег зближавања Калифе Хафтара са Москвом, појављивање војно-логистичке базе у Судану несумњиво представља значајну политичку победу Русије и незанемарљив допринос одржавању релативне стабилности логистичких рута Афричког корпуса чије су снаге распроређене у државама Савеза држава Сахела.
Све ово, међутим, не долази без одређених изазова — на првом месту, грађански рат у Судану далеко је од окончаног и за остваривање пуног капацитета нове базе Москва ће бити приморана да пружи додатну војну и економску подршку Картуму како би осигурала релативну стабилизацију безбедносне ситуације у земљи и безбедан пролаз копненим рутама ка Чаду и Нигеру.
Предузимајући ове неопходне кораке, Русија ће се наћи у прокси-сукобу са својим савезником из БРИКС-а, Уједињеним Арапским Емиратима који активно подржавају побуњеничке снаге у Судану, ослањајући се на базе на југу Либије за предају војне технике. Овакав развој догађаја лако може означити почетак захлађења односа између Москве и Абу Дабије што може утицати на евентуалну промену става УАЕ по питању СВО где блискоисточна монархија у овом тренутку задржава неутралну позицију.
