Односи Кине и Јапана тешко да су се могли описати као пријатељски у било ком тренутку током последњег века, можда са изузетком периода релативно блиске сарадње од 1974 и током осамдесетих година прошлог века. Ипак, у последње време они су све напетији, са тенденцијом даљег погоршања и повратка на традиционалну атмосферу неповерења и конфронтације.
Јапан као платформа Вашингтона против Кине
Ово тешко да је изненађење имајући на уму раст значаја Јапана у америчкој стратегији супротстављања Кини о чему смо детаљније писали у јулу — у последњим месецима не само што видимо континуирано повећање америчких војних капацитета на базама Мисава и Кадена (америчка база која је најближа Тајвану), већ и кораке Токија ка милитаризацији земље упркос сопственом пацифистичком уставу.
Јапан је пре два месеца такође склопио нови билатерални безбедносни споразум са Филипинима, успостављајући тако правну основу за размештање јапанске војне технике на филипинским острвима у Јужном Кинеском Мору, истовремено одржавајући прву војну вежбу са Обалском стажом Тајвана још од 1972.
Јапан ће такође од 8. септембра у својим територијалним водама одржати војну вежбу са Француском, још једном западном снагом која повећава своје војно присуство дуж кинеских обала.
Поврх тога, Министарство одбране Јапана данас је затражило од Министарства финансија рекордни војни буџет у износу од 59 милијарди долара, што ће бити не само историјски максимум, већ и једанаеста година за редом да Токио повећава своје војне расходе.
Притом, у предлогу буџета поред традиционалних система ПВО и ПРО видимо и офанзивне ракетне системе дугог домета, као и ударне беспилотне летилице.
Реакција Кине
Свесна растуће претње Јапана, како самостално, тако и у форми платформе САД, Народноослободилачка армија Кине не седи скрштених руку — кинески извиђачки авиони извели су демонстративне летове дуж јужних обала Јапана, након што су бродови НОАК прошли кроз јапанске територијалне воде, задржавајући се ту око два сата и вршећи осматрања војне инфраструктуре на обали.
На овај начин, Пекинг шаље недвосмислену поруку — уколико Јапан тежи ескалацији, Кина је спремна да одговори. Само што став Токија по овом питању остаје потпуно небитан — упркос растућем противљењу америчком војном присуству на Окинави и у неким другим деловима Јапана, власти у Токију у овом тренутку нису спремне да размотре алтернативни спољнополитички курс. Стога, сви су изгледи да ће тензије не само у Јужном, већ и у Источном Кинеском Мору наставити да расту.
