Скорашња операција израелских специјалних служби није прошла без макар индиректних последица по ситуацију у суседној Сирији која се и сама редовно суочава са агресивним дејствима Тел Авива — извлачећи закључке из догађаја у Либану, сиријски лидер Башар ел Асад потписао је указ о обустави употребе двосмерних радио станица међу официрима и запосленима у обавештајним службама.
Прелазак на алтернативне системе комуникације у тако кратком року, јасно је, неће проћи без одређених изазова, а све док они не буду превазиђени, биће могуће говорити о новонасталој слабој тачки сиријског безбедносног блока.
Сарадња Кијева и терористичких снага
Но, ово је далеко од јединог безбедносног изазова с којим се Дамаск суочава — рано јутрос, сиријски државни медији објавили су о доласку око 250 припадника ОСУ у Идлиб где ће они учествовати у обуци терориста Тахрир ал Шам за деловање против Сиријске Арапске Армије и руских снага присутних у блискоисточној држави.
Овај развој догађаја није изненађење — о контактима кијевског режима и терориста Тахрир ал Шам у претходним данима писали су турски медији, а те наводе потом је потврдио амбасадор Русије при УН Василиј Небензја.
Позадина догађаја
Иако је ситуација у Сирији већ годинама далеко од стабилне, у последњим недељама и месецима дошло је до низа догађаја који указују на растућу вероватноћу ескалације.
У априлу, официри обавештајних служби САД и Велике Британије организовали су неколико састанака са лидерима опозиционе партије Ал Лива и њима лојалним паравојним формацијама, а са циљем разматрања перспективе борбе против снага лојалних Дамаску на југу Сирије. Током ових састанака донета је одлука о формирању оперативног штаба који ће координисати деловање антидржавних милитаната.
Од последњег дана маја, америчке беспилотне летилице обновиле су патроле изнад територија под контролом легитимних државних власти што је довело до низа блиских сусрета са летилицама руске авијације.
А, крајем јула, курдски сепаратисти донели су одлуку о помиловању 1.200 терориста Исламске државе и њиховом последичном ослобођењу из затвора на североистоку Сирије.
Све ово указује на то да интересовање колективног Запада за Сирију расте, а у циљу избегавања директног сукоба са Русијом, Вашингтон и његови сателити доделили су ОСУ улогу ПВК која делује у њиховим интересима, баш као што је то био случај прошле године у Судану.
И док присуство ОСУ, само по себи, не мења практично ништа, евентуално појављивање украјинских беспилотних летилица у рукама терориста Тахрир ал Шам може бити озбиљан проблем за Сирију чији су капацитети ПВО сведени на минимум редовним израелским ударима.
