Министарство одбране РФ јуче је објавило о још једном опасном инциденту који се одиграо на небу изнад Сирије — ловац Typhoon извео је провокативне маневре и пришао на небезбедну раздаљину од руског Антонова Ан-30 који је извршавао редовне задатке у ширем рејону америчке базе Ет Танф (Ал Танф).
Иако у Москви није прецизирано којој је држави припадао Typhoon, од свих држава које активно користе ову летилицу, једино Велика Британија активно учествује у борбеним дејствима у Сирији.
Позадина догађаја
До овог инцидента долази свега 4 дана након сличног блиског сусрета између руског Су-35 и америчког дрона MQ-9 Reaper као и месец дана након што су ваздушне снаге САД започеле са летовима беспилотних летилица изнад територија под контролом Дамаска, патролирајући практично свакодневно управо у рејону базе Ет Танф.
Но, повећане војне активности Вашингтона и његових сателита само су једна димензија раста интересовања Запада за југ Сирије коју можемо пратити од априла ове године, када су официри британских и америчких специјалних служби одржали низ састанака са такозваним „опозиционим снагама“ које делују на овим територијама и које под својом контролом имају илегалне оружане групе које пролазе кроз обуку за борбена дејства управо на америчким базама.
И ово интензивирање активности Вашингтона на југу Сирије није прошло неопажено у Москви — Ан-30 представља летилицу која се примарно користи за ваздушну картографију и осматрање, те њена активност изнад простора могуће дестабилизације указује на активну припрему руских снага за подршку Дамаску у случају евентуалног избијања оружаног сукоба са америчким прокси-снагама на јужном правцу.
Перспективе развоја ситуације на југу Сирије
Колапс економије ових територија изазван илегалном окупацијом нафтних поља од стране САД створио је плодно тле за процват антидржавних расположења и нема сумње да ће Вашингтон ово покушати да искористи, посебно у тренутку када се значајан део севера и североистока земље већ налази под контролом курдских сепаратиста и америчких окупационих снага.
Нова тачка сукоба на југу тако може довести до ситуације у којој ће Дамаск изгубити контролу над још једним делом копнених граница, долазећи тако у врло незавидну ситуацију — и управо зато, помоћ Москве у спречавању, или макар будућем санирању кризе представља можда и кључни предуслов опстанка суверенитета Сирије. И управо зато Запад подиже улоге и чини све што је у његовој моћи да отежа армији РФ извршавање задатака на територији Сирије.
