Према извештајима који се у јавности појављују у последњих неколико дана, истраживачки пројекат Border UAS којим је званично координисала ЕУ успешно је окончан са тестирањима новог високо-технолошког интегрисаног система контроле граница на простору Румуније, Молдавије, Грчке и Бугарске.
Сам пројекат, према званичним информацијама, реализује се са довољно племенитим циљем — заштитом источних граница ЕУ од илегалне миграције и његова реализација требало би да омогући граничним службама да далеко ефикасније извршавају своје задатке. Но, ситуација је далеко од једнозначне.
Шта подразумева нови систем?
Главни резултат пројекта Border: UAS јесте израда концепта сложеног система осматрања, прикупања и аутоматске обраде података који се заснива на употреби беспилотних цепелина опремљених инфрацрвеним камерама и другом техником за ваздушну картографију и извиђање терена који ће у аутоматском режиму спроводити патроле источних граница ЕУ.
Поред цепелина, систем подразумева и инсталирање великог броја такозваних ”паметних сензора” који ће бележити и идентификовати могуће циљеве за даље праћење, а сви прикупљени подаци слаће се у напредне техничке центре где ће бити обрађивани како од стране специјализованог софтвера заснованог на технологији тзв вештачке интелигенције, тако и од стране бројних аналитичара.
Овај амбициозни систем још увек је далеко од завршеног, али је његов рани прототип успешно испитан што је и био централни циљ пројекта Border: UAS. На реализацији пројекта радиле су компаније и институти из седам држава Европе укључујући ту и Србију коју су представљали Институт Михаила Пупина, као и приватна компанија Dirigent Acoustics LCC.
Истинска намена и наручиоци пројекта
Овај изузетно сложен високо-технолошки систем који тешко да ће бити јефтин било у погледу производње, било у погледу каснијег одржавања, према званичним информацијама, требало би да буде употребљен за заштиту источних граница ЕУ од илегалне миграције — и ову формулацију, чини се, чули смо раније.
Јула 2021, Пољска је под истим овим изговором започела прве радове усмерене на изградњу ограде на граници са Белорусијом која је требало да спречи наводни улазак великог броја избеглица на пољску територију — три године касније, оно што је почело као ограда претворило се у милитаризовану затворену зону у којој се налазе значајне снаге НАТО.
Крајем 2023, Финска је под истим изговором затворила већи део границе са Русијом, а пољски стручњаци притекли су у помоћ Хелсинкију, радећи на изради концепта заштите границе — и седам месеци касније, тачније, 3. јула 2024, Министарство спољних послова Руске Федерације у званичном саопштењу упозорило је финске власти да ће Москва предузети војно-техничке мере уколико се повећање потенцијала НАТО на финско-руској граници настави.
Ови примери више су него илустративни, и веровати да је Border: UAS на било који начин другачији од случајева Пољске и Финске у овом тренутку чини се више него наивним — тим више уколико на уму имамо чињеницу да се развијени систем једнако ефикасно може користити за навођење извиђачко-диверзантских група у приграничним регијама Русије и Белорусије, као и за осматрање одбрамбених положаја са друге стране источних граница НАТО.
