Некадашњи лидер опозиције и садашњи премијер Сенегала Усман Сонко обратио се данас јавности са позивом на ликвидацију француских војних база и окончање вишедеценијског војног присуства Париза у држави.
Тако је Сонко, бар на први поглед, указао на планове владе да испуни предизборна обећања новог председника суверенистичке оријентације, Басируа Диомаје Фаја. Но ствари нису тако једнозначне.
Зашто још не можемо говорити о деколонизацији?
Док Сонко указује на значајну одлучност по питању окончања француског војног присуства, у многим другим аспектима, он прави корак у назад у односу на антиколонијалистичкем наративе предизборне кампање.
На првом месту, нова влада Сенегала је, чини се, одустала од замене афричког франка националном валутом чиме се реализација економског суверенитета земље доводи у питање.
Сонко је такође обећао да ће посетити земље Савеза држава Сахела — суверенистичке регионалне силе Нигер, Мали и Буркину Фасо — са циљем убеђивања њихових лидера да се врате у блок ECOWAS који без сумње представља инструмент западног утицаја у региону.
Но, као што смо писали раније, географски положај Сенегала чини га подложним економским, али и безбедносним притисцима и стога није неочекивано видети да Дакар покушава да балансира између различитих центара моћи.
Главна опасност у овом тренутку остаје понављање сценарија из Габона и Обале Слоноваче где је одлазак француских снага био праћен доласком америчких.
