Из Министарства одбране Пољске јуче је стигла и званична потврда да Варшава пребацује додатне снаге на исток земље — ова појачања биће размештена дуж граница са Белорусијом, Литванијом и Украјином, а такође је предвиђено и размештање додатних јединица око руске ексклаве Калињинграда.
Које су импликације?
Милитаризација пољских граница у овом тренутку тешко да представља новост — ради се о процесу који траје годинама, а који је знатно убрзан са почетком СВО и драматичним растом глобалних војно-политичких тензија повезаних са колапсом безбедносне архитектуре.
Упркос томе, пребцивање додатних снага на границу са НАТО савезницом и радикално анти-руском Литванијом представља нови елемент који је више него индикативан. Но, у овом погледу нема превише отворених питања — постоји само један разлог зашто Пољска размешта снаге на овај део своје границе. Ради се, наравно, о учвршћивању контроле над Сувалкским коридором.
Сувалкски коридор представља једну од стратешки најзначајнијих територија у Европи — ради се о простору дуж пољско-литванске границе који представља најкраћи пут између Белорусије и руске ексклаве Калињинграда. У случају избијања директног сукоба Русије и НАТО, сви су изгледи да би оружана дејства отпочела управо овде — руска контрола над коридором значила би одсецање Балтика од остатка НАТО, док би супротна ситуација значила одсецање Калињинграда.
Због овог изузетног значаја, НАТО снаге већ су распоређене на овој територији и с тим на уму, увођење додатних пољских снага морамо тумачити као појачавање ове групе у ишчекивању даљег раста тензија са потенцијално далекосежним и непредвидивим последицама.
