Током јучерашњег дана, из јавног тужилаштва Грузије стигла је и званична потврда о подизању оптужнице против организатора масовног убацивања листића у гласачке кутије на једном изборном месту током парламентарних избора одржаних 26. октобра чиме је потврђено да вишемесечна политичка драма још увек није окончана, упркос убедљивој победи владајуће партије Грузијски сан над прозападним партијама.

Политички процеси који се одвијају у Грузији тако настављају да осликавају борбу између суверенизма и потчињавања интересима западних центара моћи који, како се чини, и даље нису одустали од покушаја спровођења обојене револуције и прекрајања изборне воље грађана који су несумњиво одабрали националне интересе изнад будућности у којој чланство у ЕУ остаје чак и мање извесно од ступања у војни сукоб са Русијом.

С тим на уму, уколико владајућа странка успе да се одупре растућим спољним и унутрашњим притисцима, пример Грузије може постати практична потврда тврдње да је заступнике интереса Запада могуће победити, те да обојена револуција као један од до сада најефикаснијих механизама хибридног ратовања полако али сигурно почиње да губи своју моћ.

Интензивирање унутрашњег сукоба

Сукоб између суверенистичког парламента и прозападне председнице налази се у основи политичког живота Грузије током периода од више од годину дана, мада је до драматичног раста унутрашњих тензија дошло у априлу када је владајућа странка на дневни ред ставила дискусију о доношењу закона о страним агентима који је потом и усвојен упркос покушајима прозападних снага, али и амбасадора држава колективног Запада да саботирају парламентарни процес.

До израњања изборне кризе коју можемо пратити у овом тренутку дошло је 20. октобра, када су четири прозападне партије уз подршку председнице Саломе Зурабишвили (која је, иначе, своју политичку каријеру започела као амбасадорка Француске у Грузији) организовале такозвани Европски марш у Тбилисију — овај предизборни митинг реализован је уз пуну подршку НВО сектора који је притом директно нарушио раније донети закон који уређује њихово деловање.

Доводећи људе аутобусима из читаве земље и објављујући наводе о више од 100.000 учесника упркос томе што су снимци са лица места ове амбициозне тврдње, у најмању руку, довеле у питање, прозападна опозција покушала је да формира медијску представу широке народне подршке која би била значајно оруђе у даљим корацима усмереним на манипулацију изборним резултатима.

Три дана касније, владајућа партија организовала је контрамитинг који је лако и без сумње премашио цифру од 100.00 учесника што је довело до нескривене панике у редовима прозападних снага — реагујући на широк одзив јавности председница и четири прозападне партије исте вечери објавиле су да ће након избора формирати коалицију како би заједничким снагама спречиле опстанак Грузијског сна на власти.

Изборна ноћ

Но, како би то рекли Руси, что то пошло не так — већ на првим објављеним резултатима 26. октобра, владајућа партија имала је убедљиво вођство од чак 56.1% гласова што, међутим, није спречило опозицију да већ тада објави победу, оптужујући парламентарну већину за фалсификацију резултата. Безбедносне службе у том тренутку процениле су унутрашњу ситуацију као високо ризичну, због чега су у Тбилиси пребачене јаке полицијске снаге спремне да одговоре на могуће избијање нереда.

Ипак, упркос драматичним саопштењима опозиције, изборна ноћ прошла је мирно, а коначан резултат потврдио је убедљиву победу владајуће партије која је освојила 54.08% гласова, док су све прозападне партије заједно освојиле свега 38% — то значи да Грузијски сан у овом тренутку има апсолутну парламентарну већину чиме је утицај прозападних партија на политику земље практично у потпуности неутралисан.

Ескалација

До даљег заоштравања ситуације дошло је дан после избора када су председница и опозиционе партије издали појединачна, али координисана саопштења у којима се резултати избора не признају, уз напомену да они не одражавају вољу грузијског народа — и управо у овој формулацији видимо сво лицемерје и ароганцију колективног Запада и његових послушника који сматрају да о народној вољи знају више него народ сам.

Но, апсурдност довођења у питање резултата избора које су међународни посматрачи описали као валидне и без значајних неправилности није спречила прозападне снаге да за 28. октобар најаве масовне демонстрације уз захтев за понављањем избора — но, покушај покретања обојене револуције на улицама није био успешан са одзивом који је био драматично мањи чак и у поређењу са Европским маршем одржаним недељу дана раније.

Стога, фокус опозиције премештен је на покушаје довођења легитимитета резултата у питање за шта је искоришћен једини забелележен озбиљан инцидент који је притом захватио само једно изборно место. Какав ће бити даљи расплет ових догађаја сазнаћемо у наредним данима.

Реакције међународне јавности

Имајући на уму убедљиву победу владајуће партије, није изненађење да је колективни Запад остао неуобичајено суздржан у својим коментарима, мада не и непристрасан — тако је државни секретар САД Ентони Блинкен поручио да Вашингтон очекује спровођење истраге о могућем фалсификовању резултата, док је амерички председник Џо Бајден изразио забринутост због тога што ”Грузија одступа од демократије”.

По страни није остао ни шеф европске дипломатије Жозеп Борељ који је затражио транспарентну истрагу свих неправилности, док је најдаље отишла Шведска чији је парламент донео одлуку о прекидању сваке директне сарадње са грузијским парламентом.