Амерички министар одбране Лојд Остин јуче је боравио у Делхију где се састао са својим индијском колегом Раџнатом Сингом с којим је разговарао о војно-техничкој сарадњи две државе, али и о наводној ”кинеској претњи”.

Судећи по изјавама два званичника, састанак је за Вашингтон био успешан — индијски министар описао је односе Индије и САД као стратешко партнерство засновано на поверењу, дељеним вредностима и заједничким интересима у погледу регионалне и глобалне безбедности.

Вашингтон и Делхи потпуно су усаглашени по стратешким питањима, укључујући ту супротстављање кинеској претњи и осигуравање слободног и отвореног азијско-тихоокеансдког региона — додаје Синг.

Позадина догађаја

Индијска лојалност не долази бесплатно — како је потврдио Лојд Остин, Вашингтон је Делхију обећао испоруке напредних извиђачко-ударних дронова MQ-9, као и зајединчку производњу оклопних возила Stryker на територији Индије и за потребе индијске војске.

Но, помислити да је Делхи просто ”подмићен” привилегованом сарадњом у одбрамбеној сфери такође не осликава дубину ситуације.

Тензије између Индије и Кине

Односи Кине и Индије нису без тензија — две државе суочавају се са низом дугогодишњих граничних спорова који су током година више пута прерастали у ограничене сукобе граничара две државе.

С тим на уму, Индија није заинтересована да види Пекинг како остварује своје интересе на Тајвану и у Јужном кинеском мору будући да би гашење ових неуралгичних тачака омогућило Кини да преусмери своју пажњу на своју јужну границу.

Притом, са постепеним али недвосмисленим увођењем антикинеских санкција од стране колективног Запада, Индија покушава да заузме економске позиције са којих се Кина потискује, а тиме, како и отворено кажу званичници Делхија, постане лидер Глобалног Југа.

Овом низу противречности можемо додати и раст тензија на самиту блока БРИКС у Јужноафричкој Републици када је Индија на захтев Париза блокирала чланство Алжира у блоку које је заступала Кина.

Стратешки циљ Вашингтона

Продубљујући сопствену сарадњу са Индијом, Вашингтон тежи да оствари неколико стратешки циљева — на првом месту да интегрише Индију у израњајући антикинески блок у азијско-тихоокеанском региону, отварајући тако нови фронт притисака на Пекинг.

Поред тога, погоршање односа између Кине и Индије несумњиво би довело до слабљења јединства у блоку БРИКС, а тако и ограничавању његове способности да ефикасно делује на међународној сцени.