Врло је интересантно посматрати како је нешто наизглед тако тривијално и, неко би помислио, потпуно усаглашено са стандардима савремене демократије као што је транспарентност у погледу финансирања организација које делују у јавном политичком пољу постало предмет дубоке политичке кризе која прети да ескалира у озбиљне унутрашње сукобе.
Након што је грузијски парламент у трећем и последњем читању усвојио предлог закона о страним агентима, председница државе Саломе Зурабишвили, која је иначе политичку каријеру изградила на америчким универзитетима, у НВО сектору, и као амбасадор Француске у Грузији, очекивано је уложила вето у погледу практичне примене закона.
Перспективе даљег развоја ситуације
Овај развој догађаја не само да није био изненађење, већ је био и очекиван будући да смо прошле године у скоро исто ово време могли пратити идентичан след догађаја — и грузијски парламент био је спреман за ово.
Текст закона укључује и клаузулу о избегавању председничког вета — у складу са локалним законодавством, скупштина ће на заседању које се одржава четири недеље након објаве одлуке о вету моћи да елиминише вето простом већином.
То значи да је мера председнице привремена — она просто купује време НВО сектору и другим прозападним снагама (у најбољим традицијама Мајдана, амбасадори балтичких држава већ су почели да се појављују на протестима против закона) како би консолидовали и израдили план даљих дејстава.
И говорећи о томе, битно је напоменути да ће скупштина неминовно поништити председнички вето — владајућа странка има неопходну већину да то учини. А једина шанса за Саломе Зурабишвили и њене налогодавце остаје насилна смена власти.
