Пише: Радомир Јеринић, уредник канала Рог Слободе
Хезболах се још једном показао као шачица за Израел, без обзира на тешке ударце који су задати покрету отпора у последњој рунди непријатељстава. Споразум о прекиду ватре који је ступио на снагу након више од два месеца сукоба пуног обима на либанско-израелском фронту је далеко од онога што се Израел надао да ће постићи у ранијим фазама овог сукоба када се чинило да је замах био на његовој страни.
Са своје стране, либански покрет је успео да преживи оно што је, без сумње, био најтежи и најсофистициранији напад икада покренут у историји ратовања.
Док се споразум о прекиду ватре састоји од 13 одредби, усредсређен је на Резолуцију 1701 Савета безбедности УН (СБУН), којом је окончан израелски рат против Либана 2006. Ово, само по себи, указује на неуспех Израела када се посматра у односу на његову листу почетних захтева.
Израелски захтеви и учешће УН
Један од тих раних захтева постављен је током прошломесечног заседања УН, када је Тел Авив позвао на спровођење Резолуције 1559 Савета безбедности УН, која ефективно позива на разоружање Хезболаха (стварна формулација резолуције позива на разоружање ‘милиција’ – имплицитно позивање на Хезболах).
Међутим, чини се да се механизам спровођења из 1701. заснован на новом споразуму донекле разликује од језика који је на снази пре 18 година. Једна од одредби новог споразума је успостављање међународног комитета који ће надгледати његово спровођење и гарантовати да обе стране испуњавају своје обавезе како је наведено у одредбама.
Ово заправо значи појачан надзор над посвећеношћу обе стране 1701, с обзиром да је задатак надгледања спровођења ове резолуције од 2006. године пао на мировне снаге УН у јужном Либану (УНИФИЛ) без укључивања других страних страна.
У складу са недавним споразумом, међународни комитет ће водити САД, при чему ће Француска такође играти кључну улогу. Важно је, међутим, да њен мандат не укључује стварна овлашћења за спровођење – та улога ће остати углавном резервисана за либанску војску. Амерички председник Џо Бајден покушао је да нагласи ову тачку у примедбама које је дао из Беле куће, у којима је изјавио да је споразум о прекиду ватре постигнут.
„Неће бити америчких борбених трупа у тој области, али ће бити војне подршке либанским оружаним снагама, као што смо радили у прошлости“, рекао је Бајден, додајући да ће „у овом случају то обично бити учињено са либанском војском и у спрези са француском војском.
Присуство комитета на челу са САД ће се превести у строже мере спровођења у смислу окончања било каквог оружаног присуства Хезболаха јужно од реке Литани, што је једна од првобитних одредби из 1701. године.
Не мислим да ће либанска војска преко своје обавештајне управе и на основу сопствених обавештајних података кренути на сопствену иницијативу у потрази за могућим локацијама скровишта оружја које припада отпору. Али либанска војска и УНИФИЛ ће бити приморани од стране овог комитета на челу са Америком да изврше претраге на различитим локацијама.
Неостварени циљеви Тел Авива
Ово, међутим, остаје далеко од дугогодишњег циља Израела да стране трупе буду распоређене у Либану са мандатом који им омогућава да користе силу да окончају Хезболахово оружано присуство на југу.
Годинама, Израел је безуспешно покушавао да овласти трупе УНИФИЛ-а са снажнијом улогом спровођења у складу са Поглављем 7 Повеље УН, које би их овластило да користе силу за спровођење Резолуције 1701. Западни савезници попут САД такође нису успели да постигну овај циљ.
Чак и ако се новим споразумом оконча Хезболахово оружано присуство јужно од реке Литани, то не мора нужно значити да ће равнотежа одвраћања са Израелом бити значајно измењена.
Јасно је да су на југу Литанија ракете лансиране из долина у источном, централном и западном појасу. Оперативно ће утицати на отпор, али га неће ослабити. Ако отпор буде приморан, верујем да ће то оружје померити са југа на север Литанија.
Такође је случај да ће кршења са израелске стране сада бити под пажњом при формирању међународног комитета. Израел је годинама кршио ову резолуцију скоро свакодневно, углавном илегалним прелетима у либански ваздушни простор.
У међувремену, чини се да други израелски циљеви такође нису успели да се остваре. Ово укључује домаћу либанску побуну против Хезболаха, на коју је израелски премијер Бењамин Нетањаху експлицитно позвао у обраћању либанском народу.
Тел Авив такође није успео да силом врати десетине хиљада северних досељеника који су „расељени“ ракетном ватром Хезболаха, упркос томе што је у септембру јавно изјавио да је то нови циљ у његовим ратним циљевима.
Можда и најважније, Израел није успео да озбиљно поткопа борбену способност Хезболаха. Прошле недеље – само неколико дана пре прекида ватре – либански отпор је покренуо један од својих најтежих и најснажнијих ракетних напада на Израел од избијања најновије рунде непријатељстава.
Према Хезболаху, на мети је неколико војних локација у Тел Авиву, поред поморске базе Ашдод, која се налази још јужније. Видео снимци и подаци Израелаца такође су показали штету без преседана на структурама и возилима у кључним северним и централним градовима, као што су Петах Тиква, Хаифа, Нахарија и Тел Авив – најважнији индустријски, комерцијални, финансијски и технолошки центри у држави.
Израелска војска и медији потврдили су да су се у предграђу Тел Авива огласиле ваздушне сирене и да је око четири милиона људи – скоро половина укупне популације Израела – тог дана принуђено у склоништа. Истовремено, на југу Либана, војници Хезболаха су водили снажну борбу против инвазије израелских копнених снага, спречавајући их да се инфилтрирају дубоко на либанску територију или да задрже било какав значајнији положај.
Отпор живи да се бори још један дан
Ове реалности истичу се као значајан неуспех Израела и важан подвиг Хезболаха, управо зато што је Хезболах нагомилао невиђене тешке губитке: убиство свог бившег генералног секретара Хасана Насралаха и неколико високих војних команданата, у као додатак операцији детонације пејџера која је извела хиљаде бораца отпора из борбе.
Али то што је либански покрет успео да преживи безбедносно-обавештајни рат какав свет никада није видео не би требало да буде толико изненађење, с обзиром на његову величину.
Као што су приметили посматрачи , Хезболах има дубоке институционалне и бирократске корене унутар Либана који циљане нападе и безбедносне операције – упркос њиховом нивоу софистицираности – чине недовољним да баци отпор на колена. Као што је Насралах често понављао и како се од тада певало на улицама Бејрута након његовог мучеништва: „Никада нећемо прихватити понижење“.
