Након самита одржаног у Хелсинкију под изговором наводне борбе против руске флоте из сенке постало је јасно да у најближој будућности можемо очекивати драматично повећавање војне активности НАТО у акваторији Балтичког мора.
Ово је касније директно потврдио и премијер Пољске Доналд Туск, описујући планирано увећање НАТО снага у овој регији као радикално, мада под изговором реакције на случајеве наводног оштећења подводне инфраструктуре за које колективни Запад, по обичају без доказа, оптужује Русију.
А с друге стране океана, на разговору са представницима америчког Сената, главни кандидат Доналда Трампа за позицију министра одбране САД Пит Хегсет ревизију глобалног распореда америчких снага у светлу растуће конкуренције са Кином и Русијом.
Импликације
Све ово указује на то да ће месеци пред нама донети само даљи раст глобалних тензија са додатним приближавањем кључних тачака притиска ближе руским границама и зонама руског утицаја.
Импликације за Европу више су него значајне — потврђено „радикално“ повећање војног присуства НАТО на Балтику врло вероватно брзо ће се проширити на Скандинавију и читав север континента, а припреме за овакав развој догађаја могли смо пратити у претходним месецима.
Имајући на уму значајне инвестиције фонда Connecting Europe Facility у развој инфраструктуре у Пољској у склопу НАТО пројекта војне мобилности, као и пребацивање система ПВО у пољски Жешув, чини се основаним претпоставити и да ће на територијама под контролом Варшаве доћи до повећања војног присуства блока.
Након тога, колективни Запад наставиће са припремом свог југоисточног крила за исте ове процесе што видимо већ сада — овде ће се примарно радити о Грчкој, Бугарској и Румунији где се у овом тренутку реализује војна вежба НАТО Steadfast Dart, али и Молдавији која није формална чланица блока, али чија је марионетска председница након састанка са генералним секретаром НАТО Марком Рутеом наредила припрему плана војне операције против Придњестровља.
Најзад, имајући на уму изјаве Пита Хегсета, није искључено да ће Вашингтон радити на томе да повећа своје војно присуство у регионима где је оно тренутно ограничено, а који представљају зоне интересовања Русије — на глобалном плану ово може подразумевати Африку и Централну Азију, а у контексту Европе Балкан као једини део континента који није у потпуности интегрисан у евроатлантске структуре.
