Са одигравањем сценарија војне вежбе Freezing Winds коју предводи Финска, уз учешће француских и америчких снага у акваторији Балтичког мора, постаје све јасније да је ”реаговање на кризу”, које представља званични циљ вежби, само еуфемизам за поморску блокаду севера Русије путем успостављања тоталне контроле НАТО на Балтичким морем.
Но, чак и пре него што је ово постало очигледно, војни блок JEF (Joint Expeditionary Force) предвођен Великом Британијом уз учешће скандинавских и балтичких држава прогласио је увођење вишег степена реаговања (JEF Response Option) који подразумева размештање додатних поморских и ваздушних снага држава чланица блока у Балтички регион.
Према званичном саопштењу, блок је донео ову одлуку са циљем осигравања безбедности критичне подводне инфраструктуре која се налази на дну Балтичког мора и одвраћања од могућих хибридних напада на државе северне Европе.
Позадина догађаја
Овај корак само је последњи у низу војно-политичких ескалација на северу Европе, а у непосредној близини руских граница — о чему смо детаљно писали у претходним данима. Но, очигледна милитаризација Балтика може имати и другу, далеко више забрињавајућу димензију.
Говорећи о распоређивању пољских снага око граница руске ексклаве Калињинграда, указали смо на изузетан стратешки значај такозваног Сувалкског коридора, територије дуж пољско-литванске границе која представља најкраћи копнени пут од Белорусије до Калињинграда.
У случају избијања великог оружаног сукоба у Европи, и Русија и НАТО покушали би да већ у првим сатима сукоба успоставе контролу над овом територијом, а у зависности од исхода борби, резултат операције био би или одсецање држава Балтика од остатка НАТО, или одсецање Калињинграда од Русије и Белорусије.
Но, ни једна страна не би могла да у потпуности оствари свој резултат без контроле над Балтичким морем које би у супротном остало последња веза са иначе одсеченом територијом.
