Током јучерашњег дана, Володимир Зеленски отпутовао је у Варшаву где је одржао састанак са пољским премијером Доналдом Туском — резултат овог разговора било је закључивање пољско-украјинског безбедносног споразума који је обележен драматичним одлукама и, како се на први поглед чини, значјним степеном повећања укључености Пољске у сукоб у бившој Украјини након релативно дугог периода дистанцирања Варшаве од Кијева.
Једна од централних тачака споразума јесте договор о формирању такозване Добровољачке легије коју ће сачињавати украјинске избеглице из Пољске и других држава ЕУ, а које ће проћи војну обуку на пољској територији пре него што буду послате у зону борбених дејстава, односно, интегрисане у редове ОСУ.
Друго, у документу се подвлачи могућност пољске ПВО да обара руске ракете изнад Украјине уколико се оне крећу у смеру Пољске територије — ипак, документ не предвиђа никакву обавезу Варшаве да то и учини, нити дефинише услове у којима може доћи до оваквих дејстава.
Најзад, иако се не ради о одредби споразума (или макар не јавно објављеној одредби споразума), судећи по саопштењу Доналда Туска након састанка, Варшава је заинтересована да преда своје МиГ-ове Кијеву уколико се њени партнери (дакле, на првом месту САД) обавежу да ће надоместити предате летилице.
Позадина догађаја
О Добровољачкој легији
Теза о Добровољакој легији је више него интересантна — идеја да ће украјинске избеглице које су побегле од рата одлучити да се својевољно врате у исти уз посредовање Варшаве чини се више него нереалистичном. Стога, поставља се логично питање — колико ће добровољачка бити Добровољачка легија? И сви су изгледи да је одговор — не много.
Далеко је вероватније да овде видимо припрему правне основе за принудну мобилизацију Украјинаца на територији ЕУ — још од кад је Кијев обуставио конзуларне услуге својим грађанима у иностранству постало је јасно да се режим припрема за овај корак, и за реализацију таквог плана Пољска је била посебно заинтересована. Крајем априла, министар одбране Пољске Владислав Косињак Камиш поручио је да се унутар ЕУ већ воде преговори о принудном повратку војно-способних Украјинаца на територије под контролом кијевског режима.
За Пољску, ово би представљало истовремено решење два проблема — с једне стране, редови ОСУ би се попунили и слабљење Русије би се наставило, а с друге стране, Варшава би драматично смањила број украјинских избеглица на својој територији, тако осигуравајући симпатије широке демографије која се противи бројним повластицама које уживају Украјинци у Пољској.
О деловању Пољске ПВО изнад бивше Украјине
На сличан начин, прилично нејасна тачка о обарању руских ракета, може представљати припрему будуће полазне тачке за реализацију пројекта даљег укључења НАТО у сукоб и ово такође није нова идеја — НАТО разматра перспективе формирања ПВО штита изнад западне Украјине практично од самог почетка СВО.
Ово питање постало је утолико значајније у светлу скорашњег појављивања ловаца F-16 на аеродромима кијевског режима који без директне помоћи НАТО могу постати релативно лака мета за руске ракете. Јучерашњи масовни ракетни удар армије РФ укључујући и на Кијев показао је да је ПВО ОСУ далеко од онога што је била пре свега неколико месеци.
Но, када год говоримо о западним областима бивше Украјине, не треба да изгубимо из вида чињеницу да Варшава тај простор сматра својим историјским територијама — и заузимање положаја ”заштитника” лако може представљати увод у будућу анексију о којој пољски званичници све отвореније говоре.
