Након успешног доношења закона о деловању НВО финансираних из иностранства и последичног затварања Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, у престоници Киргизије избили су протести представника НВО сектора који су услед овог низа суверених одлука изгубили своје финансијере.
Ипак, одсуство директног финансирања споља је очигледно — протести нити су масовни, нити посебно добро организовани, нити медијски испраћени. Ради се пре о скуповима малих група него некаквој озбиљнијој кампањи дестабилизације.
Но, ситуација је знатно другачија у западним медијима који су почели са кампањом дискредитације актуелних власти Киргизије што неки аналитичари тумаче као припрему за потенцијално озбиљнију хибридну операцију која за циљ може имати дестабилизацију унутрашње ситуације и смену непослушних и превише суверених власти.
Шта може учинити Запад?
Главна тема која се појавила у западним медијима практично одмах по затварању озлоглашене Сорошеве пропагандне машине јесте национализација рудника злата Кумтор који је до 2022 експлоатисала канадска компанија Centerra Gold Inc.
Док власти Киргизије тврде да је сарадња са канадском компанијом прекинута због нарушавања еколошких норми, Запад пласира наратив о томе да се ради о последици системске корупције и илегалним нарушавањем уговора. Изненадни фокус западних медија на овај наратив може указивати на план примене економских притисака у циљу спуштања животног стандарда и вештачког стварања народног незадовољства.
Истовремено, уважени руски Телеграм Канал Рибар скреће пажњу на то да Запад може искористити таџикистанске енклаве за провоцирање конфликта између два народа, а тако и између две државе — и ово, имајући на уму историју нестабилних односа и само замрнутих тензија, може представљати озбиљан безбедносни ризик.
Истовремено, треба имати на уму чињеницу да је Киргизија чланица ОДКБ и у случају озбиљније унутрашње дестабилизације, званични Бишкек може се обратити блоку за помоћ као што је то учинио Казахстан у јануару 2022.
