Још од прошле године, односи између Индије са једне стране и Канаде и Аустралије са друге били су погођени са неколико криза, скандала, па чак и протеривања дипломата — већина ових инцидената била је на један или други начин повезана са проблемом Сика, мањинске религијске групе која је посебно заступљена на северу Индије у регији Панџаб.
Притом, обе англосаксонске државе имају значајне сикске дијаспоре — у Канади, према последњем попису становништва, живи чак 771.790 Сика, а званична Отава пружила је политички азил и лидерима такозваног Калистанског покрета, сепаратистичке и терористичке организације која се залаже за сецесију индијских територија насељених Сикима.
Штавише, можда најозбиљнији дипломатски скандал на линији Отава – Делхи избио је 18. јуна 2023 године када је у Канади убијен Хардип Синг Ниџар, лидер сепаратистичког покрета — не чекајући резултате истраге (која и даље траје), највиши канадски званичници оптужили су владу Нарендре Модија да стоји иза атентата.
Улога Авани Дијас
Оптужбе канадских власти широј јавности представила је новинарка аустралијске националне телевизије ABC Авани Дијас која је 2021 отпутовала за Делхи, добивши позицију кореспондента за југоситочну Азију.
Аустралијска новинарка стиче публицитет са објављивањем извештаја под називом Сики, шпијуни и убиство у којем оптужује индијске специјалне службе за атентат на Хардипа Синг Ниџара. Овај извештај забрањен је у Индији, а радна виза Дијасове продужена је само на инсистирање званичне Канбере.
Иако су власти инсистирале да Дијасова мора остати у Индији како би извештавала о току парламентарних избора, новообјављени материјали били су усмерени на оптужбе о нарушавању мањинских права и дискриминацији Сика од стране владе Нарендре Модија.
Након овога, Дијасова је коначно напустила Индију, покрећући тако салву критика на рачун Делхија које су долазиле од бројних западних медија, као и НВО сектора, где се посебно истакла организација Human Rights Watch.
Анти-индијска кампања у Аустралији
Са оптужбама на рачун званичног Делхија у јавност је изашао и Марк Бјургес, начелник аустралијске обавештајне службе ASIO који је саопштио медијима да у земљи делује мрежа индијских шпијуна који су се инфилтрирали у земљу за време владавине Нарендре Модија.
Ова вест за локалне медије послужила је као окидач за објављивање бројних меријала у којима се актуелне индијске власти оптужују за национализам и нарушавање мањинских права — и публика за ове материјале несумњиво постоји будући да сикска дијаспора у Аустралији већ сада броји око 250.000 људи и има највишу стопу наталитета у земљи са 2.01%.
Импликације
Интересантно је приметити да у свему овоме, чини се, не учествује Вашингтон који, напротив, тежи да продуби своје односе са Индијом, а посебно у војно-техничкој сфери — прошлог новембра, приликом посете америчког министра одбране Лојда Остина Делхију, две земље постигле су договор о продаји беспилотних летилица MQ-9 Reaper као и оклопних возила Stryker уз перспективу будуће зајединчке производње потоњих, а реализација овог договара започета је пре око две недеље.
Да ли то значи да можемо говорити о другачијем ставу САД у односу на Аустралију и Канаду? Апсолутно не, читав англосаксонски блок спроводи јединствену политику према Индији чији је циљ њено потпуно укључење у регионалну антикинеску коалицију под вођством Вашингтона — и за остварење овог циља неопходно је с једне стране ограничити суверенитет Делхија путем притисака и претњи дестабилизацијом чиме се занимају Канбера и Отава, а с друге стране путем представљања опипљиве користи чиме се занима Вашингтон.
Подржавајући сикски сепаратизам, англосаксонци тако осигуравају моћан механизам притиска на Делхи, а растуће сикске дијаспоре у Аустралији и Канади се уз подршку стручњака за хибридно ратовање припремају за улогу будућих опозиционара чији ће задатак бити свргавање власти у Индији у оном тренутку када она превише одступи од на Западу уцртаног курса.
