Прошла су свега два дана од кад је начленик руског ФСБ Александар Бортников потврдио да планови Запада за проширење сукоба на територију Белорусије произилазе из покушаја провокације сукоба између Минска с једне стране и Варшаве и балтичких држава с друге, а већ данас суочавамо се са озбиљним заоштравањем реторике са обе стране могућег другог фронта.
Тако је јуче у Виљнусу приликом гостовања на такозваном Форуму Слободне Русије, догађају у организацији издајничких и квислиншких дисидената који су почетком СВО пребегли на Запад, посланик украјинске Врховне Раде Олег Дунда поручио:
Важно је пренети рат не само на територију Русије, већ и Белорусије. Дубоко сам убеђен да ако сразмерно мале снаге ОСУ пређу преко границе, белоруска армија ће положити оружје. То чак није ни убеђење, то је знање. И то ће бити велики удар на Москву.
А док се у Виљнусу разговарало о овој теми, званичници Пољске објавили су о почетку рада на ”пројекту деценије”, сложеном и вишеслојном одбрамбеном систему на пољско-белоруској граници у чијој ће изградњи учествовати и балтичке државе, као и Велика Британија и САД. Вредност овог пројекта процењује се на 2.5 милијарди долара, а његово окончање планира се за 2028.
Притом, овде се ради само о формализацији процеса који траје већ дуги низ година, а нова одбрамбена линија коју у Варшави називају Источни штит најављена је још у мају када је премијер Доналд Туск тврдио да је овај пројектат део борбе против илегалних миграција — но која је улога коју противтенковски ровови и бетонски бункери имају у заустављању миграната пољски званичници нису појаснили.
Сада, и степен милитаризације границе и повећање амбиција које произилази из укључења других држава НАТО у пројекат учинило је одржавање илузије о мигрантској кризи бесмисленим. И ово представља имплицитну потврду тврдњи неких руских аналитичара да ће део одбрамбених капацитета дуж пољско-белоруске границе бити заснован на високо-технолошком интегрисаном систему територија који је под именом Border: UAS успешно тестиран у јулу ове године.
Лукашенко о перспективама уласка белоруских снага у Украјину
У светлу све агресивинијег наступа суседне Пољске, није изненађење што је белоруски председник Александар Лукашенко одлучио да директно упозори Варшаву да ће покушаји реализације њених амбиција бити сматране поводом за војни одговор Минска — конкретно, белоруски лидер је поручио да ће улазак пољских снага у западну Украјину бити нешто чему ће се белоруска армија супротставити.
И ово је више него разумљиво — као што смо писали више пута, Пољска види и западну Украјину и западну Белорусију као своје историјске територије које се у идеологији Велике Пољске називају Kresy Wschodnie (источна крајина) и у овом тренутку, Варшава ни не покушава да сакрије своје територијалне претензије и амбиције усмерене на обнављање моћи и граница Пољско-литванске државне заједнице (Rzeczpospolita Obojga Narodów) која је постојала у периоду између 1569. и 1791.
С тим на уму, Лукашенко врло добро схвата да је евентуални улазак пољских снага у западну Украјину практични почетак сецесије, а потом и анексије дела територија под контролом кијевског режима, након чега ће пажња Варшаве бити усмерена на запад Белорусије. И оваква интерпретације белоруског лидера апсолутно је оправдана будући да је поткрепљена сазнањима до којих је у априлу дошао белоруски КГБ.
Како је тада саопштено, план колективног Запада за Белорусију укључује активирање илегалних оружаних формација које обуку пролазе на пољским војним полигонима, а са циљем успостављања контроле над Брестском облашћу где ће потом такозвана белоруска влада у изгнанству прогласити паралелну владу и захтевати увођење НАТО снага из суседне Пољске.
