Пратећи пример власти Придњестровља, лидер Гагаузије Евгенија Гуцул, заједно са председавајућим покрајинском скупштином Димитријем Константиновим данас је стигла у званичну посету Москви — највиши званичници Гагаузије ту су се сусрели са председницом Савета Федерације Валентином Матвијенко од које су затражили руску помоћ у светлу жестоких економских притисака Кишињева.
Две стране такође су разговарале о одлуци Молдавије да напусти Заједницу независних држава што је за последицу имало нарушавање трговинских и економских веза између Гагаузије и Русије. Овај ударац је донекле ублажен чињеницом да је десет субјеката РФ потписало билатералне економске споразуме са молдавском аутономијом.
Коментаришући тренутну ситуацију у Молдавији, Валентина Матвијенко је описала политику Кишињева као засновану на русофобији, додајући да је управо традиционално проруска оријентација Гагаузије била главни повод за одлуку Маје Санду да се запути путем конфронтације са властима и народом аутономије.
Позадина догађаја
Овај састанак одвија се само три дана након што су лидери Придњестровља донели одлуку о обраћању како Русији, тако и бројним међународним организацијама у вези са економским притисцима Кишињева који су нарушили бројне споразуме постигнуте током преговорног процеса, а са циљем финансијског гушења придњестровске независности.
Ситуација са Гагаузијом готово је идентична — једина разлика су конкретни финансијски инструменти којима се служи Кишињев, а с обзиром на то да је ова аутономна регија, за разлику од Придњестровља, и даље унутар уставног и правног поретка Молдавије. Бар за сада.
Приликом распада СССР, рат у Гагаузији је избегнут искључиво кроз гаранцију статуса аутономне покрајине — стога, агресивни покушаји радикално прозападних власти у Кишињеву да ликвидирају аутономију кроз политику притисака и унутрашњих санкција врло лако могу довести до озбиљних последица по будуће границе Молдавије.
Изузетно конфронтациона и дискриминаторнаполитика коју Маја Санду спроводи у погледу проруског и рускојезичног Придњестровља и Гагаузије, чини се, допринела је почетку координације дејстава две регије и формирању јединственог фронта против радикално прозападног Кишињева — и у овом тренутку, тешко је рећи ка чему даљи раст тензија може довести. Оно што је сигурно је да ће Санду наставити са својим покушајима ликвидације сваке опозиције својој политици, не обазирући се на могуће последице које могу бити трагичне.
