Како пише лист Africa Intelligence, проамеричке власти Габона које су прошле године под вођством главнокомандујућег националном гардом Бриса Нгуеме свргле претходну профранцуску владу Али Бонга обавестиле су Кину о замрзавању и вероватном отказивању раније постигнутог договора о изградњи поморске базе на територији западноафричке државе.
Имајући на уму блиске везе новог председника са политичким елитама Вашингтона, овакав развој догађаја био је увелико очекиван — готово идентичну ситуацију могли смо видети у Анголи крајем 2023.
Импликације
Одлуку Габона на првом месту морамо тумачити као елемент борбе Вашингтона против кинеског утицаја у Африци који је већ готово две деценије у мање или више непрестаном порасту.
У овом тренутку Кина остаје највећи директни инвеститор у афричке економије, наилазећи у значајној мери удео САД — и ова чињеница представља јасну претњу америчкој стратегији доминације која се реализује кроз преузимање француских актива и потоњу експанзију.
С друге стране, не треба изгубити из вида ни значај географског положаја Габона који представља значајно логистичко чвориште за бројне државе централне Африке које саме немају излаз на море или бар немају развијену лучку инфраструктуру, укључујући ту и пријатељску нам* ДР Конго за чије су ресурсе заинтересовани како Вашингтон, тако и Пекинг.
Потискујући Кину прво из Анголе, а потом и из Габона, Вашингтон покушава да осигура контролу над западном обалом Африке, стварајући тако предуслове за повећање присуства сопствене морнарице уз последично блокирање низа логистичких центара за употребу од стране Русије и Кине.
*ДР Конго гласао је против резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН
