Иако је прошло готово две недеље од кад су се у јавности појавили први наводи о могућем пребацивању војника Северне Кореје у зону СВО, ситуација и даље остаје далеко од једнозначне — док је више руских званичника у претходним данима демантовало тврдње Кијева и колективног Запада, интересантно је да је руски председник Владимир Путин на самиту блока БРИКС о овој теми поручио:
Смимци севернокорејских војника [у Русији] су озбиљна ствар. И они нешто одражавају.
Једнако интересантне су и данашње поруке високе делегације Министарства спољних послова Северне Кореје која борави у званичној посети Москви — севернокорејски министар Цои Сон Хи поручио је да су односи две земље достигли ниво ”непобедивог бојевог братства” објашњавајући:
На самом почетку СВО, (…) Ким Џонг Ун наредио је да без обзира на све пружимо неограничену и моћну подршку руској армији и руском народу у њиховом светом рату.
С друге стране, колективни Запад је, судећи према изјавама високих званичника, уверен у то да се севернокорејски војници већ налазе у Курској области (упркос ранијим тврдњама да се њихово распоређивање очекује под Торецком), а Вашингтон је чак објавио да ће њихово укључивање у борбена дејства представљати црвену линију чији ће прелазак означити уклањање забране примене западног оружја дугог домета за ударе на циљеве дубоко у руској територији.
А за то време, кијевски режим објавио је списак официра који ће наводно командовати севернокорејским снагама у Курској облати — према овим наводима ради се о главнокомандујућем специјалним јединицама Ким Ен Боку, начелнику војно-обавештајног одсека Ри Чанг Хоу и начелнику оперативне команде Син Кум Чхолу.
Позадина догађаја
Одсуство недвосмисленог става Москве и Пекинга, као и режим тишине који су у вези с овом темом увели водећи руски аналитичари оставља централна питања без одговора — да ли се војници Северне Кореје налазе у Русији? И ако да са којим циљем? И шта тачно представља ”неограничена и моћна подршка” коју Пјонгјанг жели да пружи Москви?
Као што смо писали раније, као савезнице и стратешки партнери на међународној арени, Русија и Северна Кореја несумњиво ће организовати заједничке војне вежбе и програме обуке што значи да постоји више него довољно разлога за присуство оружаних снага једне стране на територији друге — и и даље не можемо искључити могућност да се ради о информационо-психолошкој операцији која за циљ има да демонстрира Западу спремност Русије и Северне Кореје да на даље агресивне кораке Вашингтона и његових сателита одговоре јединствено, практично подижући текући геополитички конфликт на виши ниво.
С друге стране, уколико бисмо допустили могућност учешћа севернокорејских војника у борбеним дејствима, тим пре у Курској области како то тврде Кијев и Запад, овде се може радити о стицању значајног искуства, еквивалентно ономе што чине и чланице НАТО када шаљу своје официре у командне штабове ОСУ, али и више од тога — уколико заиста видимо заједничку руско-севернокорејску контраофанзиву може се радити о новом кораку Русије који ће на првом месту представљати одговор на нападе на ”старе” руске територије. Другим речима, Москва демонстрира да има савезнике и да ће они одговорити у случају сваке агресије.
На овај начин решава се и недоумица која је постојала у руској јавности од почетка непријатељске инвазије на Курску област — Москва је имала свако право да захтева помоћ ОДКБ услед агресије на сопствену територију, но постојало је јасно разумевање да централноазијске чланице услед своје претензије на неутралност неће бити спремне да одговоре на овај позив. Показујући да ОДКБ није њена једина опција, Русија побија тезу о сопственој изолацији јасно поручујући да ће покушаји преношења борбених дејстава на њене ”старе” приграничне довести до озбиљне ескалације.
