Током јучерашњег дана, министар одбране Пакистана Хаваја Асиф поручио је да је инвазија Индије у овом тренутку неизбежна и да је избијање отвореног сукоба између две земље у овом тренутку практично само питање времена које, процењују у Исламабаду, може износити свега неколико дана.
Овом драматичном саопштењу претходила је даља ескалација војно-политичких тензија са првим забележеним случајевима размене артиљеријске и минобацачке ватре дуж линије контроле у Кашмиру у ноћи између суботе и недеље — од тада, извори са терена јављају о практично континуираном пребацивању снага са обе стране границе, као и повећаној активности вазудшних снага Пакистана, односно морнарице Индије.
Притом, инжењерске јединице оружаних снага Пакистана започеле су са изградњом ровова и утврђених положаја на кључним стратешким правцима, док су јединице распоређене у приграничним регијама преведене у стање највише борбене готовости.
Са индијске стране границе, цивилно становништво самоиницијативно је приступило чишћењу и опремању склоништа, док основне намирнице убрзано нестају из продавница док становници нестабилних регија припремају залихе за најгори сценарио.
Позиција Турске
А док се ситуација на терену убрзано приближава тачки усијања, шест војних транспортних авиона оружаних снага Турске стигло је у Пакистан — како је касније потврђено у Анкари, овде се радило о испоруци војне помоћи Исламабаду у ишчекивању озбиљне ескалације.
Упркос томе, у овом тренутку се не чини вероватним да можемо очекивати дубљу укљученост Турске у сукоб — док је подршка Пакистану, који је иначе један од већих купаца турске војне технике, добра прилика за Ердогана да се још једном прикаже као ”заштитник свих Муслимана”, Пакистан остаје на маргинама зоне турских интереса. У светлу растућих тензија на линији Анкара – Тел Авив у Сирији, сви су изгледи да Ердоган неће ризиковати распиање ресурса за сукоб који није непосредно повезан с његовим кључним интересима.
Нуклеарно питање
Све изгледнији сукоб између две земље привлачи посебну пажњу јавности због чињенице да се ради о две нуклеарне силе — министар одбране Пакистана поручио је да сматра да до нуклеарног рата неће доћи, појашњавајући да ће стратешки арсенал бити употребљен само ако дође до претње опстанку државе.
С друге стране, Индија није коментарисала ово питање, али са тренутним односом снага и израњајућом хуманитарном кризом у Пакистану изазваном прекидом дотока воде из Инда, јасно је да Делхи врло вероватно може остварити своје циљеве конвенционалним средствима.
Ратнохушкачка реторика
Истовремено, у обе државе примећујемо успон агресивне реторике који без сумње представља елемент информационо-пропагандних кампања које спроводе како Исламабад, тако и Делхи — тако је пакистански министар железница Ханиф Абаси говорио о 130 ракета са нуклеарним бојевим главама које су усмерене ка Индији, док је посланик доњег дома индијског парламента Нишикант Дубеј најавио да је крајњи циљ Делхија анексија читавог Кашмира као и последична дезинтеграција Пакистана на четири нове државе.
У оба случаја радило се о политичарима који говоре о питањима која су далеко изнад њихових овлашћења због чега је јасно да се овде ради просто о демонстрацији моћи пред унутрашњом публиком, а не констатацији чињеница које су релевантне за даљи развој ситуације.
