Нереди на француској прекоморској територији посебног статуса, Новој Каледонији, достигли су те размере да је председник Емануел Макрон лично дошао на острво како би одржао преговоре са локалним политичким властима.
Но, разговори се нису завршили успехом — предлог Париза о одлагању спорне изборне реформе која је послужила као повод за избијање нереда уз додатне инвестиције у острвску територију био је одбијен. Представник локалне партије Фронт националног ослобођења Џими Науна објаснио је да Макрон мора одустати од изборних реформи, али и извести војску са острва.
У овом тренутку, нереди који често прерастају у жестоке ватрене сукобе са полицијом се настављају несмањеним интензитетом, док је истовремено у току операција евакуације страних држављана са острва — док Аустралија и Нови Зеланд користе војне авионе за транспорт сопствених грађана, други туристи полажу наде у оружане снаге Франвуске које полако, али сигурно губе контролу над ситуацијом.
Перспективе даљег развоја ситуације
Растући број аналитичара у овом тренутку сматра да се ситуација на Новој Каледонији убрзо креће ка расписивању новог референдума о независности који ће, врло вероватно бити изгласан. Но, за становнике острва ово тешко да ће бити крај потчињености колонијалном центру.
Слично Африци, утицај Францусе и у случају деколонизације остаће релативно јак и биће потребно много година да нова самостална држава стане на своје ноге — само што јој то неће бити допуштено.
Нова Каледонија представља усамљену француску територију у зони контроле англосаксонских политичких снага које ће, врло вероватно, само заменити заменити Француску у улози колонијалног хегемона, иако неформално.
