Раније данас уз свечану церемонију, НАТО је отворио своју прву ваздушну базу на западном Балкану на око 80 километара од Тиране, на месту бившег совјетског војног аеродрома.
Импликације
Док се руски извори фокусирају на симболични значај претварања бившег војног објекта СССР у НАТО базу, импликације за Србију знатно су другачије.
На првом месту, имајући у виду не тако далеко историјско искуство, можемо говорити о значајном расту опасности за нашу земљу у случају будућег сукоба — НАТО авијација сада се може налазити практично на нашим јужним границама.
На први поглед може се чинити да ово не прави значајну разлику будући да 1999. одсуство оваквог објекта није спречило НАТО да изврши варварско бомбардовање наше земље — но, размештање НАТО авијације ближе могућим циљевима значи скраћено време од идентификације циља до реакције. И ова чињеница, нажалост, практично неутралише стратегију мобилне ПВО на коју се Војска Југославије ослањала 1999.
Перспективе
Најлакши одговор на ову опасност јесте стављање главе у песак уз образложење да сукоб није вероватан, те да Србија свакако није у стању да разматра директан сукоб са НАТО. Ово можда јесте истина — уз значајно али.
Инвестиција НАТО у овај пројекат у тренутку значајних расхода како у зони СВО, тако и на Блиском истоку, те у азијско-тихоокеанском региону сведочи о томе да западни Балкан има стратешки значај за милитантни блок. И у случају избијања глобалног сукоба, Србија ће се наћи у арени борбених дејстава, хтели ми то или не.
По овом питању, без обзира на песимистични тон оваквог тумачења, тешко је не сложити се са тврдњом белоруског лидера Александра Лукашенка да је време да одбацимо илузије о дипломатском регулисању глобалног сукоба.
Стога главно питање које себи морамо поставити није да ли ће бити рата, већ шта ће Србија учинити ако рат закуца на врата.
