Они који су с нама од почетка рада канала могу се сетити да је растућа криза у Молдавији већ дуже од годину дана у сфери нашег интересовања — и ситуација коју на терену видимо сада развија се и дуже од тог периода.
Кратак преглед заокрета Кишињева ка Западу
Претварање Молдавије у другу Украјину почело је свргавањем проруског председника Игора Додона и довођења на власт радикално прозападних снага предвођених једном од најлојалнијих марионета Вашингтона, Мајом Санду.
Од тада, могли смо видети све оно што се догађало и у Украјини од 2014 — дискриминацију рускојезичног становништва, кидање традиционалних веза са Московском патријаршијом, интензивирање војне сарадње са НАТО.
Уз ово, актуелне власти Молдавије активно раде на ликвидацији молдавског националног идентитета припремајући државу за уједињење са Румунијом — тако је актуелна власт укинула молдавски језик, замењујући га румунским, на водеће политичке позиције постављени су грађани Румуније (укључујући ту и саму Мају Санду), а низ кључних индустрија је доведен до банкрота и практично замењен иностраним компанијама.
Питање проруских регија
Слично Украјини, и у Молдавији постоји значајан проценат становништва који не само што говори руским језиком већ се и у културном и националном смислу осећа ближим Москви него Букурешту — ради се не само о Придњестровљу, већ и аутономној покрајини Гагаузији.
И док милитаризација Молдавије, као и све чешћи разговори о реинтеграцији Придњестровља војним путем несумњиво указују на потенцијално агресивне намере Кишињева, за сада на терену видимо на првом месту економске притиске усмерене на онемогућавање самосталног функционисања Придњестровља и Гагаузије.
Да ли ће доћи до оружаног сукоба?
На ово питање тешко је дати сигуран одговор, но упркос звецкању оружјем у Кишињеву, чини се да не постоје индикације непосредне опасности од молдавске инвазије на Придњестровље — но, ово се лако може променити услед неколико фактора.
Прво, Русија нема копнену границу са Придњестровљем, а ваздушни пут води преко Украјине или чланица НАТО. Стога, војно-логистичке опције Москве у овом погледу су изузетно ограничене (мада не и одсутне).
Друго, на територији Придњестровља, код села Колбасна налази се највеће у Европи складиште артиљеријске муниције које може бити од великог значаја за ОСУ у тренутку несташице артиљеријске муниције.
Најзад, стварање нове кризе на простору Заједнице независних држава несумњиво би било у складу са стратегијом дезинтеграције постсовјетског простора која се агресивно спроводи у дело од стране западних центара моћи.
