Како на друштвеним мрежама преноси бивши председник општине Бујановац, лидер мањинске албанске Партије за демократско деловање и нескривени заговорник распарчавања Србије Шаип Камбери, питање пасивизације адреса на простору Прешева, Бујановца и Медвеђе већ је укључено у извештаје Уније о Србији.
У вези с тим, тврди Педро Лотрије, шеф кабинета председника Европског савета, Брисел ће од Београда захтевати да пружи објашњења о тачном начину спровођења провере пребивалишта, уз напомену да је за Србију неопходно да усклади свој правни оквир који се односи на права мањина са европским и међународним стандардима.
Говорећи о овим питањима, Камбери не крије да је његов крајњи циљ ”интернационализација албанског националног питања на југу Србије” у чему, како се чини, он није усамљен — отворену подршку напорима албанских политичких снага који се граниче са отвореним сепаратизмом пружају и НВО регистроване у Београду, међу којима се посебно истиче Иницијатива младих за људска права.
Нови поглед на стару тему
Питање пасивизације адреса и с њим повезане оптужбе за дискриминацију које политичко лидерство Албанаца са југа Србије редовно упућује Београду већ су били у центру различитих контроверзи — у септембру прошле године, на протесту Албанаца у Прешеву, окупљени су се фотографисали са албанским и америчким заставама испред државних институција које су окарактерисали као ”места дискриминације”, а само месец дана касније, слична акција организована је и у Медвеђи.
Почетком године, још један протест организован је у Бујановцу, а све ове догађаје потом је искористила албанска активисткиња Калтрина Камбери како би иступила у јавност са критиком Уједињених нација због одсуства притиска на Србију.
Другим речима, овај наратив није нов и његове почетке, у нешто измењеној форми, можемо пронаћи још у деловању терористичке ОВПМБ (UÇPMB) која је у периоду између окончања НАТО агресије и повратка тадашње Војске Југославије у Копнену зону безбедности покушавала да спроведе оружану сецесију тзв Прешевске долине. Стога, основно питање које се појављује јесте зашто се ова тема на дневном реду баш сада?
Импликације
Питање положаја Албанаца на југу Србије представља механизам притиска на Београд и као такво је углавном везано за шире политичке кризе. Сви су изгледи да ситуација ни сада није другачија — према доступним информацијама, преписка Шаипа Камберија и Педра Лотријеа одиграла се још у фебруару, али је о њој јављено тек јуче.
Ове информације се тако појављују тачно недељу дана након што је Европски парламент најавио да ће у септембру гласати о резолуцији о Србији под називом Таласи насиља и континуирана употреба силе над демонстрантима која ће осудити деловање српских безбедносних снага приликом разбијања насилних нереда уз могућност изношења предлога конкретних санкционих мера које би Брисел требало да предузме против Београда.
С тим на уму, чини се да на терену видимо припрему за координисан напад на Србију са више фронтова, при чему све укључене групе покушавају да осигурају непосредно учешће ЕУ у промоцији њихових циљева — управо овај дељени тактички приступ објашњава који је интерес Иницијативе младих за људска права у сарадњи са Партијом за демократско деловање Шаипа Камберија.
