Док се ситуација на Блиском истоку још једном ближи тачки усијања, а локалне и светске силе као што су САД, Израел и Турска звецкају оружјем, претећи да покрену нови велики сукоб, Русија без много помпе продубљује односе са државама региона, тражећи дељене интересе и обострану корист, истовремено повећавајући сопствени престиж и утицај у питањима која ће се несумњиво наћи на дневном реду међународне заједнице у блиској будућности.
Тако је 17. априла емир Катара боравио у званичној посети Москви где је одржао састанак са руским председником Владимиром Путином, разговарајући о низу стратешки значајних питања као што су актуелна ситуација у појасу Газе где две државе деле идентичне ставове, али и будућност руских база у Сирији за чије је очување Доха почела активно да лобира, вероватно видевши у њима механизам сузбијања даљег раста како турског, тако и израелског утицаја у Дамаску.
А колико јуче, Русију је посетио и султан Омана који је са руским лидером разговарао о америчко-иранским преговорима, заједничкој борби против тероризма као и о неопходности повлачења израелских снага из појаса Газе. Том приликом, Владимир Путин такође је најавио и предстојећи заједнички самит Русије и Арапске лиге на ком ће Москву представљати главни координатор групе Русија – Исламски свет.
Импликације
Поред ових политичких тема, састанци са лидерима Катара и Омана били су обележени и потписивањем бројних споразума о даљем развоју економске сарадње која је у оба случаја већ достигла изузетно високе нивое што илуструје двоструку природу интересовања Москве за продубљивање односа са блискоисточним земљама.
С једне стране видимо формирање независних механизама обострано корисне сарадње који заобилазе санкционе механизме колективног Запада, доприносећи тако даљој дезинтеграцији америчког финансијског монопола и илуструјући више него уносне перспективе изградње механизама заснованих на кључним постулатима мултиполарности.
С друге стране, Русија се непогрешиво представља као светска сила која као таква има јасне интересе у акутним питањима Блиског истока, и која намерава да у њиховом разрешењу игра незанемарљиву улогу — тражећи тачке дељених интереса, Москва формира неформалну мрежу регионалних снага с којима може формирати јединствен политички фронт и тако наступити на кључним међународним платформама.
