У предвечерје најављеног самита у Лондону на ком ће представници САД, Велике Британије, Француске и кијевског режима разговарати о перспективама успостављања ”безусловног примирја” и његовог каснијег проширења у дугорочни мир, западни медији, а посебно они блиски Вашингтону започели су са већ неколико пута виђеном информационо-пропагандном кампањом која обећава да сукоб само што није окончан.
Анонимни извори, стручњаци и бивши званичници до сада су изнели већ велики број различитих предлога међу којима се помињу признање руског суверенитета над Кримом, увођење европске мировне мисије, формирање некакве трочлане комисије нејасних овлашћења и циљева, и незаобилазно замрзавање фронта за које су ”обавештени извори” тврдили да представља предлог Владимира Путина (што је Кремљ до сада и званично демантовао).
Чини се да је јавност сада у некој мери отворенија за ове идеје услед скорашњег Васкршњег примирја које је представљало иницијативу Москве, прву ове врсте, а која је први пут од почетка СВО довела до једнодневног одсуства ваздушних удара.
Позадина догађаја
Ситуација је, међутим, нешто другачија — за Русију, Васкршње примирје било је само још једна информациона победа која је демонстрирала не само неспособност Кијева да делује конструктивно, већ и неодрживост ма каквог решења о примирју које нема јасно дефинисане и детаљно разрађене механизме контроле и спровођења. Уосталом, Москва је током примирја детаљно документовала више од 5.000 случајева његовог нарушавања, укључујући ту и употребом америчког оружја за ударе на цивилне објекте о чему је међународна јавност детаљно обавештена.
За САД ситуација остаје потпуно непромењена — Вашингтон покушава на све начине да терет Кијева пребаци на своје европске сателита и осигура себи далеко пасивнију улогу, наравно, не из некакве искрене намере да допринесе решавању сукоба, већ искључиво са циљем ослобођења преко потребних ресурса за растућу ескалацију војно-политичке ситуације у азијско-тихоокеанском региону.
Уосталом, имајући на уму чињеницу да ни један од поменутих предлога не испуњава јасно дефинисане захтеве Русије, укључујући ту и признање руског суверенитета, и de jure и de facto, не само над Кримом, већ и над ЛНР, ДНР, Херсонском и Запорошком облашћу, потпуно је јасно да изгледи за некаква велика решења у Лондону остају равни нули. Уколико томе додамо више пута поновљен став Кијева и ЕУ да су захтеви Москве неиспуњиви, али и најаве Вашингтона да се може повући из преговорног процеса уколико не дође до конкретних резултата, нема сумње да ће сутрашњи састанак представљати само још један корак ка коначном ”предавању штафете” Европи. Good luck, you’ve got this!
