Док питање евентуалне одлуке о употреби НАТО наоружања дугог домета за ударе по „старим“ руским територијама наставља да доминира светским медијима, ОСУ су у ноћи између понедељка и уторка одлучиле да демонстрирају спремност за ескалацију лансирајући шест ракета ATACMS америчке производње на војни објекат на територији Брјанске области — према прелиминарним информацијама, радило се о складишту ракетног оружја армије РФ.
Док се у званичном саопштењу руског Министарства одбране не наводи који је тачно био циљ удара (ни где се он тачно налази што би омогућило потврду да је примењена модификација домета преко 300 километара), званичне информације потврђују успешно пресретање пет циљева и оштећење шестог што је омогућило избегавање озбиљнијих оштећења.
Но, ефективност удара не би требало да представља услов могућег одговора — према више пута поновљеном саопштењу руског председника Владимира Путина, лансирање НАТО ракета дугог домета на објекте армије РФ означиће директно учешће НАТО у рату против Русије што би требало да доведе до прикладног одговора. Да ли га, стога, можемо и очекивати?
Перспективе даљег развоја ситуације
Говорећи о овом инциденту, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров напоменуо је да се ради о сигналу да Запад жели ескалацију, мада допуштајући могућност да се радило о примени модификације средњег домета у циљу испитивања могуће реакције Москве.
Ни овај сценарио не треба отписати — Вашингтон је уложио значајне напоре у скривање својих одлука иза медијских спекулација и инсинуација европских сателита што свакако указује на могућност испитивања граница руског стрпљења.
С друге стране, објављивање тачних координата циља ноћашњег удара могло би ставити тачку на питање тачне модификације уколико је то црвена линија која је сада постављена — одсуство ове информације како у званичним, тако и у незваничним изворима може указивати на то да црвена линија јесте пређена, али да Москва и даље не жели да ризикује директан сукоб са НАТО, рачунајући на наставак низа успеха у зони СВО.
И ова позиција је несумњиво разумљива будући да је питање примене наоружања дугог домета више је питање принципа него питање војне науке — стварни утицај евентуалне примене ATACMS тешко да би имао озбиљне последице по даљи развој стратешке ситуације на терену где армија РФ сада задржава иницијативу. Иако би тактичке и оперативне непријатности биле могуће.
Ипак, имајући у виду врло незавидне последице претходних случајева када није било одговора на прелазак црвених линија Москве, јасно је да суздржаност у овој ситуацији може отворити врата за даље једнострано подизање улога. Тим пре што се и Лавров у свом коментару позвао на нову руску нуклеарну доктрину — уколико Русија не стоји иза својих црвених линија, колико ће озбиљно бити схваћена нова доктрина на Западу?
Све ово тренутну ситуацију чини веома сложеном и више него незавидном — Москва мора пажљиво одабрати даље кораке који могу довести или до још једног репутационог удара по цену одржавања текуће динамике сукоба, или се најзад одлучити на демонстрацију силе, ризикујући притом отворено подизање сукоба на виши ниво.
