Крајем октобра, у медијима су се појавили наводи о плановима Хрватске да у ближој будућности преда Кијеву 30 тенкова М-84 југословенске производње, као и једнак број БВП М-80 — овде се ради о сада већ добро познатом шаблону у редовима НАТО чланица која подразумева предају застареле војне технике Кијеву уз последичну компензацију од стране технолошки развијенијих чланица пакта.
И како се показало, у овом случају се ради о договору који је Загреб постигао са Немачком, а према ком ће вредност предате југословенске технике бити одузета од цене коју Хрватска мора платити за набавку 50 немачких тенкова Leopard 2A8.
Импликације
Упркос томе што се ради о времешним машинама, М-84 се показао као веома поуздан тенк којим су се поред ЈНА и, касније, оружаних снага бивших југословенских република служиле и оружане снаге Кувајта — ова ефикасност на најразличитијим бојним пољима није изненађење будући да М-84 представља лиценцирану копију совјетског Т-72М.
Као такав, М-84 представљаће машину која ће ОСУ бити добро позната, како у погледу употребе на линији фронта, тако и у погледу њеног техничког одржавања и ремонтирања — то, међутим, не значи да се ради о лаком задатку. Тренутно стање машина које ће бити предате Кијеву није познато, а глобални дефицит совјетске технике од почетка СВО значајно ће отежати набавку резервних делова.
Уколико овим потешкоћама додамо и чињеницу да се ради и о ограниченом броју јединица, али и о машинама које тешко да могу остати недодирљиве пред савременим оружјем које се налази у арсеналу армије РФ, јасно је да ће ефективност овог корака остати равна нули.
Но, исто се не може рећи за Хрватску која ће обновити сопствене војне капацитете практично на рачун Немачке, а њене јединице стећи ће вредно искуство употребе и одржавања технике западне производње. И ово, несумњиво доводи до питања даљих корака Србије која иако не очекује сукоб са Хрватском мора размишљати о одржавању равнотеже војне моћи на Балкану како би спречила даљи губитак политичких позиција.
На нашу срећу, армија РФ је већ детаљно испитала и открила све слабости немачких Leopard 2A8 што овај задатак чини знтано лакшим — инвестирање у развој беспилотне авијације Војске Србије не само да може неутралисати предност коју Хрватска стиче обновом своје војне технике, већ то може учинити и по далеко нижој цени него што би то био случај са инвестицијом у замену сопствених М-84. И ово је нешто што Србија може учинити самостално, ослањајући се на слободно доступне компоненте на светском тржишти, сопствену наменску индустрију и, можда најважније сопствени техничко-инжењерски таленат.
