У претходних неколико часова више извора објавило је информације о почетку руске контраофанзиве у Курској области што је вест која долази у светлу претходних тврдњи непријатељских официра да су се ОСУ након иницијалних успеха на „старим“ територијама РФ нашле у одбрани.
Као што је случај са борбама на овом правцу практично од њиховог почетка, приметно одсуство снимака са средстава објективне контроле у великој мери отежава, ако не и онемогућава утврђивање тачне линије фронта. Но, информације оних извора који имају контакте са јединицама на терену указују на то да је у овом тренутку прерано говорити о контраофанзиви — али не и о успешним локалним противударима који су забележени на неколико праваца.
У овом тренутку, успеси армије РФ тактичке су природе, и уколико до њиховог развоја у стратешки успех заиста и дође, сви су изгледи да се неће радити о рапидном потискивању непријатеља, већ о озбиљној вишендељној операцији која неће проћи без одређених изазова.
Позадина догађаја
С једне стране, увођење значајних руских снага, формирање нових координационих тела и војних група, као и раст координације различитих јединица армије РФ, те усавршавање алгоритма извиђање-откривање-уништење несумњиво почињу да дају резултате — ОСУ се суочавају са тешким губицима, њихови даљи успеси су блокирани, а можда једина стратешка последица инвазије на Курску област јесте оперативна криза ОСУ на покровско-кураховском правцу.
Други аналитичари, међутим, скрећу пажњу на ранију изјаву Володимира Зеленског који је медијима саопштио да не може наредити повлачење из Курске области због других проблема на фронту јер би Запад то видео као неуспех — да ли би кијевски режим у том случају био спреман да симулира бржи пораз како би оправдао повлачење? Ни ову опцију не можемо искључити.
Разлога за ово има довољно — на првом месту, авантура у Курској области већ је коштала и наставља да скупо кошта ОСУ како у погледу људства, тако и у погледу дефицитне технике. Повлачење уз признање пораза омогућило би ограничавање губитака уз вероватан аргумент да би исход био другачији да је било више војне помоћи Запада.
Ту је и јасна порука Москве да преговора неће бити све док присуство ОСУ на старим руским територијама није у потпуности ликвидирано — скорашња саопштења и кијевског режима и западних званичника указују на то да постоји план увлачења Русије у нове преговоре како би се купило време за попуњавање редова ОСУ и надокнађивање губитака. С тим на уму, Кијев и његови Западни покровитељи могли би донети одлуку о повлачењу у циљу дугорочне обнове потенцијала ОСУ и ово је нешто чега је званична Москва несумњиво свесна. То је замка у коју Русија не сме (поново) ући.
