Раније данас, из Букурешта је стигао можда и најотворенији до сада позив на анексију Молдавије — премијер Румуније Марчел Чолаку поручио је да ни Молдавија, ни молдавски језик не постоје, те да Бесарабија представља територију на којој живе Румуни и која, сходно томе, треба да уђе у састав Румуније.
Он је такође, саопштио да актуелна радикално прозападна председница Молдавије Маја Санду на предстојећим изборима мора победити будући да „не постоји друго демократско решење за Бесарабију“.
Веома је значајно што румунски премијер признаје да је евроинтеграција Молдавије кључни корак ка евентуалној анексији. На значај ове тврдње за нашу земљу вратићемо се касније.
Реакције у Молдавији
Није потребно посебно напомињати да актуелне власти Молдавије нису имале коментара на ове тврдње — на крају крајева, и Маја Санду, и премијер државе Михаил Попсои су грађани Румуније који активно раде на реализацији овог сценарија.
Под њиховом влашћу, молдавски језик је избрисан из јавних докумената и замењен румунским, спроводи се кампања превођења цркава Молдавске митрополије под јурисдикцију румунске Бесарабијске митрополије, као и убеђивање становништва да је неопходно да се на текућем попису изјасне као Румуни.
Захтеви опозиције за реакцију на провокативне изјаве Букурешта, али и слушање грађана Румуније у влади Молдавије, јасно је, остале су без одговора.
Зашто је ово значајно за Србију?
Најбитнији моменат за нас овде јесте да је очигледно да је процес евроинтеграције у случају Молдавије синоним за анексију — и ово нам говори да ЕУ допушта промене граница унутар уније. Није тајна да федералисти Уније имају више идеја о формирању регија ЕУ на територији бивших националних држава.
Стога, тешко је не запитати се — са нашим „европским путем“, шта чека Србију? Даље распарчавање? Претварање делова наше територије у провинције неких наднационалних ентитета, а по замисли политичара из Брисела. Чини се да смо кроз тако нешто већ прошли 1941.
