Добро је познато да демократски Запад увек оштро реагује на употребу оружаних снага против цивилног становништва — осим ако то сам чини, разуме се. И увођење француских трупа на Нову Каледонију, острвску територију у јужном делу Тихог океана западно од Аустралије само је још једна потврда ове тезе.
Шта се догодило?
Нова Каледонија представља прежитак некадашње колонијалне империје Париза, прекоморску територију са посебним статусом који је утврђен споразумом у Нимеи — овај договор предвиђа повећан степен аутономије, локално држављанство, одвојене државне симболе и искључиво право гласа за домородачки народ Канаки.
Узрок сукоба била је управо промена изборног закона према ком су право гласа добили и држављани Француске европског порекла који живе на Новој Каледонији 10 година или више — домородачко становништво ово је доживлео као ликвидацију њихове аутономије и започело протесте који су брзо ескалирали у насилне нереде и физичке сукобе са полицијом током којих су убијена три припадника народа Канаки, а такође је извршен и покушај упадања у затвор у циљу ослобађања ухапшених.
И Канаки имају разлога да сумњају у добре намере Париза — од потписивања споразума у Нимеи, Француска је спроводила политику насељавања острва Европљанима, стимулишући миграцију и концентришући себи лојално становништво у урбаним центрима како би вештачки повећала подршку лојалистима.
Ова стратегија у некој мери је била успешна — у овом тренутку око 15% становништва Нове Каледоније чине Французи и ово ће несумњиво имати изузетно значајан утицај на политичке процесе на острву.
