Заменик руског министара спољних послова Михаил Богданов прошле недеље је отпутовао у Порт Судан где се сусрео са лидером Прелазног сувереног савета Судана Абделом Фатахом ал Бурханом.
Том приликом, Богданов је поручио да Русија подржава званичне власти Судана у актуелном грађанском рату, додајући да се Москва нада продубљивању билатералне сарадње.
Ово је уједно био и први пут од почетка сукоба у Судану да је Русија јасно одабрала страну коју подржава — и за многе, ово је било изненађење будући да су постојале снажне индикације да се припадници ПВК Вагнер боре на страни одметнутих Снага за брзо реаговање, док је такође потврђено да специјалне јединице ОСУ учествују у сукобу на страни државних власти.
Позадина догађаја
Ова врло необична политичка рокада и иронична чињеница да ће се, врло вероватно и макар привремено, ПВК Вагнер и ОСУ наћи на истој страни фронта у Судану осликавају изузетну сложеност афричке политике која је често занемаривана у мејнстрим медијима.
За Москву, ово је прилика да се решавајући још једну афричку кризу додатно учврсти у позицији стабилног, поузданог и моћног партнера на афричком континенту, истовремено демонстрирајући већу ефикасност у односу на Запад и његове сателите.
Званичне власти Судана још су средином априла позвале Москву да се укључи у мировни процес и тада смо писали да ово није одлука коју Русија може донети олако — колективни Запад дубоко је учвршћен у Судану, укључујући и посредством мреже НВО финансираних од стране Џорџа Сороша, и несумњиво ће чинити све што може да саботира руски успех.
Но, чини се да је Москва уверена да ће упркос томе бити у могућности да оствари још једну дипломатску победу у Африци. Али, и војну — како постаје јасно, преокрет на фронту који се одвија у корист државне војске започео је када је ПВК Вагнер обуставио сарадњу са СБР, а Москва започела снабдевање војске Судана руским горивом.